Просветни гласник
1
600 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Већ је чешће помињан Факт, да народна поезија нагло опада. Прошло је доба, када је она имала и времена п прилике за успешно развијање; оно што је бидо најденше и најједрије већ је прибрано и ретко ће се у даљем трагању наилазити на који бисср. 0 томе јасно сведочи и збирка о којој је реч, а с друге стране одаје неке црте, које ако су чиста својина бугарских народних песама, онда им као украс не могу да служе. Ко је познат с нашим народним песмама, знаће да се у лирским песмидама осећа нека благост, нежност и питомина, а дајеод н>их далеко суровост и грубост ма које врсте. Код ових бугарских песама обратно је; тешко ће вам и одвратно бити, кад на сваком, готово, кораку налазите разноврсна гадна, одвратна, ужасна места. Да н примером покажем. На стр. 66. песма под бр. 13. има ову садржину: девојди пао нрстен у Дунав, моли момка да јој га извади, кад он пође да га вади, превари га и момак се удави. У једној песми на 90. страни пева се о сестри, која је добила дете од брата; на стр. 91. жена шаље мужа у 1'ору, да га убију; брат, у пијанству, предаје сестру Турцима (стр. 94.); девер убија снаху за новац, иошто је најпре жегао а децу поклао (95. стр.); хајдук прича, како је убио сина једном човеку, па редом терао оца, матер и сестру, да га на ражњу пеку и да певају (стр. 135.) и т. д. Два најтипичнија примера ове врсте морам изрично да поменем. У иесми врло наивнога натписа „Била Лна, била ГБаволг." (стр. 189.) та „ђаволаста" Јана вара момка, те се спушта кроз димњак, да би к њој дошао на миловање, али га у дну димњака чека казан врелога млека, те му се опаре и ноге и руке. Јана га меће на наћве и нокрива, па кад је питају, шта то мрда, одговара: „Меснада сам малку лебац, 1 ) Ржжено је, та се дига, Просено је, та се слага." И најдрастичнији пример на стр. 198. Љубавник тражи од Маре „бело лице за лгобенве", на кад му она не одбија жеље, али се, вели, боји детета од три године, које ће ју нроказати, учи је: „Заколи си мљжко дете, Извади му џигерчето, Да ми месиш зелен зелник; А древдата да и свариш, Да и свариш сладка чорба " Ја по знам, је ли још ко мишљења, да овако што треба износити на јавност, баш да је у питању и татарска народна поезија. Сличне суровости види и на стр. 191. („Сночшд заминахЂ кра1 вазе, Бојано"), 199. („Не спи, Нешо, не спи, јагне") и 205. („Кара-кара, Калино").
!) Текст је свуда без г и &.