Просветни гласник

оцене и прикази

601

Ако баш и оставим на страну ту опору црту, тша још много што шта за приговор. Велики је број песама у овој књизи које нису биде за штампање просто зато, што немају апсолутно никакве вредности ни но предмету, ни по облику, ни по којој било црти. Има ствари из народне литературе које треба пустити да нронадну, слабе, незначајне ствари, баш као што много нропада и треба да пропадне и да потоне у заборав и у пнсаној литератури. Лоша се песма може прибележити, ако, рецимо, има у њој који карактеристичан израз, која необична реч или име, или је у њој који траг, редак у другим песмама, па таква и лоша песма може да помогне његову објашњењу. Зашто је н. пр. требало забележити ову „песму": „Замжркнула је лепа 1анка, С мила брата на ливаду. Брат си Јапки думаше: — Бери бери тжнке сучке, Клади, клади јасан јоган" ? (стр. 135.) А таквих несама, ружних и без смисла или са врло мало смисла, има доста. Узмиге, примера ради, песму 5. на стр. 129. У веома лоше стихове обучена је ту ова песма: Јован, који је пошао на Стару Плашшу да доведе „белу Петкану", пада, заједно с Петканом, Турцима у шаке. Онивши Турке избаве се, пређу Дунав, оду у Влашку, где Петкана добије сина, коме надену име Дунав, на: „Кжга су кжрштанве препраили, Тега^а су се двоица 1узели, Јузели, још венчали ! Или имате оваку ружну црту. Девојка стоји па брегу, који се рони, и на опомсне, ево нгга одговара: — А бре, луда гидихо, Што е тебе за мене, Ако падна, да падна, Та барем да са утепа, Да не зимам орача, Да ма бие с остена. ... Да не зимам ОФчара, Да ма бие с гегата. . . . Да не зимам терзша, Да ма бие с аршина. . . . А песама исте садржино има неколико; у једној чак девојка махнише свнма, само јој је просјак добар и за њега ће поћи, пошто доноси кући готово! Не, без претеривања и без себичности, песме у овој збирци имају врло мало лепоте, а велики је део без и једне лепе црте. Ово је нека дегенерисана поезија; опадање се најбоље може да види, кад се упореде 40*