Просветни гласник

602

ИРОСВЕТПИ ГЛАСНПК

наше из Вукове збпрке са овима овдс, које имају исте мотиве. 0 томе, пак, доцније; оиај који би желео да види како је слаба нова народна ноезија, уираво иесме које су пре кратког времена ностаде, нека нрочита одељак Тжжачки (стр. 103.—117.) Као свежа оаза у чудној мешавиии ове књнге истичу се жетварске песме из окодине соФијске (117.). Ту имате и лепих поетских идеја, и израза, и глатких стихова, и нежности, и разноликих поетских украса, којих ћете узалуд тражити у неким другим одељцнма. Те несме певају жетелице преко дана, док раде, и увече, враћајући се кући. На нас, Србе, чине леп утисак и стога, што им је језик чист и лак, што се, тако да кажем, осећа у њима срнски дух и — српски језик. Ја наводим стихове, и то онако, како их је скупљач Вђлчиновђ забележио:

„Сама Ружа на срет иоле била, (I, 8. и 9. ст.) Сама пела, сама отпевала Рано рани Маргита девоша, Да отиде у росно ливаи>е А она им потиом говори: (II, 1., 2., 15.) Сама мома Бога помолила, Да1 ми, Боже, ја сама што сакам, Да1 ми, Боже, лето ладовито, Дах ми, Боже, жито полеглито, Да1 ми, Боже, очи соколови (VI, 1—5.) „Калино ле, бсла Перунико, Што те питам, нраво да ми кажеш. (XVIII 1—2.) итд.

У осталом, о језику ће и доцније бити говора. Поменуо сам, да је поезија ово књиге веома сиромашна у поетским украсима. У томс још стоје најбоље десетерачне песме, у којима се можс наћи примера готово за све врсте Фигура и тропа. Нема сумње, да је то јак утицај српске ноезије. Песме из источне и јужне Бугарске много су сиромашније; средину држе осмерачне иесме из средње Бугарске, само су и у њима најчешћи најпростији украси. Од ређих запазио сам познату лену словенску антитезу у осмерачној песми „Столнт. се удава вт> р^ка Ергене": „Што са кам поле, белее, Че да са тежки стаагове, Пано ле, панагвурко ле! Тија беха са стопиле;

Има неколико песама које су интересне било са својих основних мотива, било са неких детаља. Да се и тога у неколико дотакнем. На 49. је страни песма „Милка и нвстро пиде", „лазарка" песма из Конрившчнице, а истог су мотива и песме „Гвургва пере на реката" (стр. 59. из Дебарског краја) и „хороводна" на 75. стр., која се, како је забележено, пева, кад се игра „арнаутско" оро. Са истим мотивом и врдо

Белее и лебедее? Да ли са тежки снБагове, Или са бвали лебеде?

Че да са бвали лебеде, Тија беха си фркнале.." (стр. 140.)