Просветни гласник

612

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на трећину. Идеја је врло проста. Светлосни зрак, који долази у дурбин пре но што доспе до ока посматрачева, ломи се рефлексијом двају огледала нагнутих у облнку 2 под оштрим угловима. Према уверавању самог проналазача., нзрађен дурбин по овом принципу са отвором 16 см. и дужином само 83 см. давао би врло добре резултате, као и по досадањој конструкцији најбољи дурбин од 22 см. отвора и 150 см. дужине. — То одиста може да буде, и за ограничене просторе може та нова конструкција давати невероватно лепе резултате. Ну за праву астрономску примену то већ не важи у толикој мери, пошто се при тој двогубој реФлексији увек губи нешто од светлосне јачине. Може се, дакле, само питати, да ли је тај губитак светлосне јачине доста мален, да добра страна те конструкције у малој дужини дурбина не би била умањена давањем недовољно јасних ликова. * Кретање сунчаног снстема. — Наше Сунце са свима чдановима свога систсма креће се у простору. Тим крегањем приближава се звсзадапој групи Херкулеса. Брзина тог кретања одређивана је разним методима, а по најновијој одредби, коју је извршио астроном СатрћеН, она износи 19 километара у секунди. ♦ Нпјсувље место на земљи. — Најсувље место па земљи јесте Пејта, једна варошица у Перу. Средњи размак између појаве киша износи око 7 година! Усеви, засејани у земљу, чекају често пута но неколико година, док падне која благодатна киша, те да могу проклијати. Тамо има неко дрво налик на иамучно, које има врло дугачке жиле и може живети 7 година по усахнутим речним коритима. Обала, на којој је та варошица, уздигпе се за 13 мет. изнад морског нпвоа. (8с1епсе апс1 Јп<1ив(;гу). — Ј. * Кпзне и награде. — Еазне и награде не само да су подлога законима, већ н самоме васпитању. Бар нема васпитача, који се не би послужио и тим средствима, било да васпитаника ободри на добра дела, било да га ограничи и спречи у злим. У идеално здравим, олимписким приликама и околностима биле би излишне и казне и награде. Подстицаји за добра дела потицали би из унутрашњости сваког бића. Но та се унутрашњост не развија без спољних утицаја. И баш ти разноврсни спољни утицаји изазивају поремећај равнотеже унутрашњег развнтка и принуђавају унутрашњост нашег бића да се прилагођава спољашности, животном попришту нашем. — Недовољно иознавање унутрашњих и сиољних узрока и утицаја, под којима се човек развија' и васпитава, а поред тога и нормала по којој се управљају васпитање и ваеиитачи, бивају извор васпитних конФликата. Безобзирност васпитача и околине не разбира за могућности и немогућности природног напретка, који се прилагођава васпитањем, не истражује сметње, већ с поуздањем задире у основне узроке и подстицаје развитка, угњетава душу и енергију јој, ограничава снагу место да јој одмери правац и задаћу, или је, напокон, скреће на ону страну, где хоће да је ииа преиа васпитпој нормали. И тада се служи казнама и наградама. Но на жалост, казнана несразмерно више. Казна је увек нешто неодмереио, када је примењује човек. И у толико је веће зло, у колико се мање изводи према разуму. У васпитању се зло најчешће одстрањује казном, због тога што са злим или злочиним делом мрзимо и учиниоца и светимо му се.