Просветни гласник
68
ДРОСВЕТНН ГЛАСНИК
јака: психолошка и педагошка. Пспходошка мисдим због тога, да лик сдике одговара лику слова, те да се тим везивањем лика слова за лик слике по закону сличности ојача представа слова а тиие п памћење слова; а педагошка мислим због тога, да лик слике казује и глас — име слова,. или да бар својом позитуром истиче потребни глас из речи, која одговара насликаном предмету. 1 ) Обе ове веома нужне потребе извести и задовољити једном сликом апсолутна је немогућност, зато се мора ирибећи двема сликама: једној за лик слова и другој за казивање или исгидање гласа. И ако никакав велики зналац педагошки нисам, ипак држим, да би метод, којим би вешт наставннк руковао у памћењу слова на основици тога начела, био за сада најугледнији и најсавршенији; а сазнање које би ученици на основици тога метода добили, било би најтемељније, јер би прошло кроз све потребне психолошке и педагошке захтеве и принципе. IV Букварска дектира а. Бу^варс^а ле^тира према вештинама У погледу писања Буквара према вештинама може се рећи двоје: Буквар се може писати или ирема вештини писања или према вештини читања. — Ако се узме да је букварска лектира за то, да олакшава вештину писања, онда се узимају на прво место слова по облику и склопу црта најлакша за писање; а ако се узме да је букварска лектира за то, да олакшава и оспособљава ученике у вештпни читања, онда се за прва слова узимају она, која су лака за изговор. Наши буквари 2 ) написани су по средини, те у томе погледу личе на човека, који седајући на две столице, седне на земљу. Оба ова буквара имају за почетак слова: с, о, н, то би се могло закључити, да су удешени према вештини писања; али изостављајући слово х које би по простоти, облику и броју црта требало да дође одмах испред или иза слова с, очигледно се утврђује, да су удешавани мешовито: према вештини писања и читања. И. ако је средина на многим местима златна г . ипак јој овде нема места, јер треба бити начисто с тим: је ли букварска лектира искључиво за олакшавање вештине писања или вештине читања ? ') Претеране рационалисте тим зшслима, иди томе начелу, које бих ја хтео у наш Буквар унети, могу се насмејати; јер веде, да гајетешко на пракси „тачно'\ извести. — Онда усдед таког њиховог мишљења и држања требадо би све: глобусе и маие из Земљописа; насликане биљке, животиње и минераде из Ботантке, Зоодогије и Минералогије избацити, јер ни једно баш тачно не нредставља оно, зашта је које употребљено. Кад се тиче олакшице методе и методскога рада, опда се и „патезања" могу допустити. 2) Чутурилов и Јовићев.