Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

69

Кад се узме у обзир очигледна настава, за време чијег се трајања ученици морају оспособити за писање свих црта из којих се наша слова састоје, онда излази, да букварску лектиру треба удесити искључиво према вештини читања. А букварску лектиру удесити према вештини читања значи, на прво место истаћи најлакгае гласове, слогове и речи за изговор; а који су то гласови, слогови и речи казаће нам мадо дете, а не стар човек. б. Бу^варс^а .ле^тира у пог«леду на изражај с,дова Страни а, и нага педагогаки свет запазио је, да није све једно, учило се дете читању или писању најпре само но писаним или само по гатампаним словима. При изради букварске дектиремора се строго пазити и на то, каквим ће словима букварска лектира бити представљена и изражена. Чутурилов Буквар у погледу на изражај букварске лектире словима написан је тако званом: писаном методом, јер су најпре за учење читања и писања узета писана. слова па тек после штампана. Незгодпе последице те методе осећају се у томе, што деца учећи једно не знају з,а друго, услед чега се губи у времену. Јовићев Буквар са Словарицом, која служи као увод у Буквар,. у истом погледу написан је тако званом штамцаном методом, јер су сва прва вежбања у читању и писању изражена само штампаним словима. — Ако се узме, да је Чутурилов Буквар својом писаном методом отишао у једну крајност; онда је Јовићев Буквар свејом штампаном методом отишао у другу са још тежим последицама у учењу писања и читања, Букварска лектира у погледу на изражај слова не сме искључити евестрано вежбање у читању, нити сме запоставити вештину писања и екопомију времена. Да би букварска лектира могла одговорити тим погодбама треба је удесити тако, да се за основ узму писана, затим преко курзивних да се одмах пређе на штампана слова. в. Бу^варс^а ^дег^тира у погледу на садржину Поред досадањих напомена при писању буквара мора се узети у обзир и садржина по којој ће се ученици учити читати. У Чутуриловом Буквару има мање речи а више реченица, а у Јовићевом има вигае речи, које су поређане као по неком калупу, а мање реченица, које више личе за шалу но за озбиљан школски уџбеник. Речи у Јовићевом Буквару поређане су овако: наја, .јана; воја, јова; кара, бара, вара; ареченице: сејачи сеју, копачп копају, певачи певају; иде пекар неца, и носи переца, пита где су деца, да им да переца; у буџаку саџак, на саџаку џак, на џаку синџир, на синџиру џигерица, мачка повуче џигерицу, џигерица повуче синџир, синџир повуче џаки т. д. Чему се Деца уче по тој садржини?! Кад се по тој монотоној садржини