Просветни гласник

70

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

која је удешена као по неком калупу, учи читати пре се уђе у механизам но у озбиљно вежбање у ишчитавању речи. Наши буквари, хватајући се ради неких уображених олакшица, својом садржином отишли су у Формадности. те се наши ученици вежбају у Формалном а не у материјалном учењу читања. Букварска лектира по својој садржини мора бити тако удешена, да Фактички оспособи ученика у ишчитавању речи. Ту мора бити речи лаких и тешких за нреглед у шговору, да се очи ученичке у нрегледању на њима што више задрже н језик у изговору преломи, јер и г. Јовић на једном месту вели: „Почетак је сваки тежак, Ч.овек пишта не иаучи, Док се мало не озноји, Док се мало ие памучи". IV Букварска постунност У вежбању учења читања и писања највидпију улогу игра поступност. Ако је материјал за читање и нисање ваљано пробран и удешен према законима поступности, онда се може насигурно рачунати на успех у поменутим вештинама. Где тога нема, где нема до ситница разрађеног материјала по законима педагошке поступности, ту нема ни успеха у читању и писању. Иочеци букварске иоступности могу се разматрати са два гледишта: са гледишта вештине писања и са гледишта вештине читања. — Какав положај треба да заузме Буквар ирема законима постуиности, своје сам мишљење о томе казао у одељку: „Букварска лектира према иештинама", при којем и сад остајем. Наши буквари у погледу на поступност у вештини нисања добро су изведени, само се Јовићевом Буквару мора замерити, што је, калиграфским потезима естетички укус вратио за неколико столећа у назад. и редом црта, где се слово с пише: „полукруг" иа „коса", а слово о; „круг", „коса", па „коврчица", створио прави неред у овој настави. Поступност пак у читању сасвим друкчије стоји. И ако су наши неки педагози осудили Чутурилов Буквар у погледу на поступност у учењу читања, а одали хвалу Јовићевом Буквару,. ипак држим, да би своје мишљење променили да су бар годину дана учили ученике по поступности Јовићева Буквара. Узмите Јовићев Буквар, прочитајте страну нрву, прочитајте страиу другу и трећу, четврту и пету, шесту и седму, осму и девету, десету и једанаесту, дванаесту и тринаесту, четрнаесту и петнаесту, шеснаесту и седамнаесту, осамнаесту и деветнаесту — скоро две трећине првог али најглавнијег дела букварског — сравните са законима педагошке поступности, па ћете се уверити, да су оне лекције распоређене по Форми