Просветни гласник
ПАУКА И НАСТАВА
71
и шаблону, а не по педагошким законима о поступности. — Да бих у својем излагању још објективнији и јаснији био. ирочитајте вежбања испод слова: с, о, а, е, н, г, б, у, в, и, ш, т, ј, л, и, к, м и р, па ћете се о истинитости мојих навода још боље уверити. — Српско дете учећи се по Јовићевом Буквару, научи 18 слова читати и писати а није нигде видело реч или слог од три слова, нити је прочитало коју целу реч са самогласником напред. 1 ) Где ће се у томе извежбати и изучити?! Кад прочитате тих првих деветнаест вежбања, видећете, да ту има двосложних и тросложних речи, цртидама на слогове растављених, чији су слогови састављени само из два слова и то само са сугласником напред. Шта то значи?.. Ствар сасвим јасна. Дете учећи се по такој поступности у читању свикне: да му је у ишчитавању речи потребно два и два слова за изговор комбиновати. А у томе га Јовићева поступност под сликом „жаба а и „дрво" оним растављањем слова у речима: жа р, жи р, дај, да р и т. д. још јаче упућује и утврђује. Последице таке поступности врло су тешке за учитеље и за ученике. Први никад немају успеха у читању, други никад се ио њој не могу научити читати. Услед таке иоступности, ђаци I. разреда кад сврше Буквар и пређу у Читанчицу, теже речи просто прескачу, или их овако ишчитавају: реч мачка, изговарају ма чк а, реч мачак: ма ча к, реч послушан: по сл уш ан; а речи: одмах, облак, облик, уз, из, узда читају: до ма х, бо ла к, бо ли к, зу, зи, зу да 2 ) и т. д. Испитујући од куда то долази, дошао сам до уверења, да тако накарадно читање долази од онога, што су деца учећи оних 18 слова свикла да по два слова комбинују за изговор; а оно премештање самопасника да је дошдо отуда, што се нису вежбала у ишчитавању слогова и речи са самогласником напред. Кад би баш сво досадање опаске ишле у корист Јовићевом Буквару, ова би била довољна на да се увиди штетност његова; из ње се види и то, ко је крив за успех у читању: учитељ или уџбеник. Но захтевима педагошким свако нредавање мора бити удешено колико по закону природности и очигледности, толико исто и још више по закону поступности. У Неки педагошки недостаци наших буквара а. Нема интересантмости Но нашим букварима нрвих десетину слова ученици уче којекако, али даље, што се год у букваре дубље иде, све више саморадње, љубави
Ј ) Изузетак је само реч: он.
2 ) Тако читање ја сам заиазио код својих добрих и слабих ђака, а то су ши и моји другови из околине иотврђивали, који раде у I. разреду са Јовићевим Вукваром.