Просветни гласник

120

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

IX Прочитан је реФерат г. проФесора Једенка Михаиловића о књизи: ,Основи математичког земљописа" од иро#. Петра Андрића, који је молио за одобрење, да се ова његова књига може употребљавати као уџбеник у нижим разредима средњих школа. РеФерат г. Михаиловића гласи: ГсЛавном Просветиом Савету Писмом Главног Просветног савета СБр. 3. од 10. фебруара тек. год. поверено ми је да прегледам рад „Основи Математичког Земљописа" које је саставио г. Петар Андрнћ, профееор (1900) и да га упоредим са радом „Основи Математичке географије од Д-ра Мих. Гајстбека" у преводу г. Косте Ф. Ковачевића, цроФесора. Том приликом препоручено ми је, да Савету изнесем своје мншљење о томе, да ли је Андрићев Земљоиис бољи за нагае школе од Гајстбековог. Са давањем свога мишљења по овој ствари, ја сам се прилнчно закаснио, али сам то учинио пз разлога, што сам желео добро проучити оба дела и Савету изнети што потпуннју слику њихову и њихове употребљивости, Пре но што бих изнео своје мишљење о употребљпвости јеанога и другога дела, част ми је претходно указати ниже на добре и незгодне стране њихове сматрајући их као уџбенпке т.ј. ручне ђачке књиге и то упоредно. Појаи о хоризонту и небесној лоити исказан је готово подједнако и са истим разлозима и код Андрпћа и код Гајстбека с том разликом, што се код Андрића прави разлика између израза за „видик" и за „хоризонат." Ту се „видиком" пазива новршина земље т.ј. „онај део земљин који видимо око себе," а „хоризонтом" она „ируга у којој нам изгледа да се небо саставило са земљом" (стр. 3). У самој ствари је и хоризонат и видик једно исто т.ј. то је она кружна нериферија до које око најдаље може сагледати у наоколо. Површина нак, која је ограничена том периферијом назива се хоризонтова или видикова раван. Незгодно је употребљен н израз „нруга" за кружни обим и код Андрића и код Гајстбека, јор пруга — као права линија — има само један правац, а кружна периФерија има их бесконачно много. Још је незгодније, кад се већ на првој страни, или тачније у трећем пасусу, и код Андрића и код Гајстбека, почињу докази за небесну СФеру речима: „Еад би земља била провидна..." Појам о небесној сферн могао се и код једног и код другог дати иа много простији и убедљивији начин, па да ученици не морају замншљати Земљу као неку стаклену, провидну лопту. Полазити с те тачке било је у толико мање упутно, што баш и кад би Земља била од провидне материје (на пр. од чистог стаклета) ипак се кроз њу не би ништа видело с оне стране исто онако, као што се ни кроз дебело стакло не виде предмети. Објашње^е о облику хоризонта на мору изведено је код Андрића (стр. 4). много боље но код Гајстбека, само је код Андрића нетачна сл. 1, јер представља хоризонатну раван, воја тангирајући Земљу у једној тачки нигде не сече сферу небесну, ма да је и сфера ту представљена концентричним кругом. А то се не слаже са раније исказаном одредбом да се на ободу хоризонатне равнине привидно Земља сече са небом. Појам о вертикали, зениту и надиру представљен Је готово подједнако у оба дела, самојекод Андрића ту изразом „хорпзонат" представљена сама хоризонатна раван т .ј. оно, Што би но деФиницији у тој књизи (стр. 3). требало назвати „видиком." Тако је и требало рећи, да би се у целој књ.изи