Просветни гласник

наука ц настава

213

њој. — Оао пак, што је упућено искључиво на мене, на моју личност, нећу ни спомињати. Поменути реФерат завр'пује се оваком „изјавон": „Овај уџбениц није овакав какав је, подесан за шкодску књнгу у вишој пастави ботанике у нашим средњим школама, јер су оишти део и снстематика јецно арема другом несразмерни, пошто је арви много оаширнији од другог дела, те се овај други не наставља на први као што би то оиширност ирвога дела захтевала*. 1 ) Ово је резиме ре®ерата. За то га ваља имати добро на уму. А у самоме ре-Јерату пише опет : „Удбеник не мора бити толико опширан да све оно што има у њему буде и једино шго се има научиги. Много што шта ученици могу и на часу од наставника чути. У ботаниди учениди треба да добију лепе и заокругљене појмове из биљне анатомије и физиологије, а. из систематике, треба изнети једно округло знање, које, свакојако, мора надмашити оно, што је у нижој настави стечено" (с. 346). После овога могло би се питати: шга чини једну школску књигу ваљаним уџбеником ? У одговору на то, истичем само ова три неопходно потребна захтева : 1, научно градиво треба даје изложено без погрешака; 2, све научно градиво треба да је методски обрађено а исказано чистим и правилним језиком; 3, делокупна књига треба да је израђена по програму оне школе којој се као уџбеник намењује. — Да ли ботанике за више разреде средњих школа одговара својом садржином тим захтевима ? Пре, него што би се на то одговорило, ваља истаћи још једну околност из наставног плана наших средњих школа. По наставном плану ботаника се учи у нашој средњој школи у два шаха, прво у нижим а ио том у випшм разретдма. У нижем течају иреоблађује сиољна морфологија и систематика биљака; у вишем течају иреоблађује онет анатомија (унутрашња морФологија) и физиологија биљака. Према захтеву самога наставног плана, као и програма, у Ботаниди за ниже разреде, тежиште наставе је у систематици, која у уџбенику за те разреде заузима шест и по табака, док опшги део заузима неиуна два н по табака. Међутим, у ботаници за више разреде, тежиште наставе је у анатомији и физиологији биљака; за то је анатомији и физиологији и уступљено у уџбенику осам табака слога, а систематици је дато само четири табака. Према томе, та два дела ботанике су са свим сразмерни један према другоме. Таквим расиоредом градива задовољен је захтев наставног илана и ирограма, што је забележено н на корици од књиге. Тамо је казаго, даје ботаника израђена „по програму за више разреде гимназија, воји је Главни Просветни Савет прописао на своме 763 састанку, држаном 26 априла 1900 године". (Види у записницима Главног Просв. Савета, који су печагани у Просветном Гласнику). То оцењивач не зна. Али незнање никога пе правда.

Ј ) Курзив у наводила истичем ја.