Просветни гласник

214

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У Ботаници за више разреде градиво је распоређено у општи и посебни део. У општем делу градиво је овако распоређено: 1. Опште обележје биљака; 2. састав биљака ; 3. корен ; 4. стабло ; 5. секунларна стварања у корену и стаблу; 6. лист и тегове радње ; 7. цвет ; 8. плод; 9. семенка ; 10. клијање семенке ; 11. опште развиће биљака; 12. резервна храна и секреције. Реферат се дотакао свију тих одељака. Поједине одељке ре®ерент овако оцењује: дПрви одељак заиста је врло лепо и вешто обрађен, те одлично служи као увод у даља излагања.... 0 саставу биљне ћелице и њену развићу, довољно је н лепо изложено... Лепо је све речено, јасно је све изложено". (с. 348).... „Истичем многе лепе примере при објашњењу многих појава при развијању корена, стабла и листа; за тим објашњавање транспирације биљне на лист очигледним примерима.... Несумњиво је корисно и објашњење усисавања воде и у њој растворених минералних материја кореновим длачицама и проношење ове воде дрвеним судовима, лепо је објашњено и секундарно стварање лике и дрвета у корену и стаблу" (с. 349).... „Не могу пропустити а да не нагласим дивну обраду транспирације и хлороФилне асимилације." (с. 350).... „Материјал о цвету лепо је изложен, нарочито је добро објашњен постанак цветних делова из листа" (с. 350).. . .1епо су објашњени узроци иуцању сушних плодова (с. 352).... Лепо су изложене погодбе потребне семену да може клијати, за тим улога котиледона и албумена при клијању" (с. 352). — Одељци „оиште развиће биљака" и „резервна храна и секреције" лепо су обрађени. (с. 352)... Поједина питања тако се третирају, да просто осећамо: како су биљке живи створови, што и треба анатомија и Физиологија биљака да нам покажу. Излагања су лака и разумљива а поткрепљена су многим лепим и очигледним примерима" (с. 345). Научно градиво Је лепо објашњено, јасно изложено, али поред свега тога „за нас није подесно Бонијево дело, јер материјал који се у њему излаже, не одговара нашим приликама." ^с. 352). Тако може говорити само онај, који силом хоће сам себи да нротивуречи, или који воли празне Фразе. Јер, кад се ово последње упореди са оценом појединих одељака, види се, да то двоје не може једно поред другога стојати. Прво се не слаже са другим и обратно. Душа ваља, могло би то двоје ићи под руку једно с другим али саио тако, ако се хоће да једно друго потре. И ако је све „лепо и јасно" у књизи изложено, ипак се на завршетку вели „овај уџбеник није подесан за школску књигу." — Због чега није за школску књигу? Кад је поред горњега и „материјал о гимноспермама ваљан и лепо сређен, а плођење криптогама истакнуто је на леп и разумљив начин" (обоје на с. 357). Није иодесан, вели, за то, што „из систематике нам се даје сиромашан материјал, из којега се може слаба корисг имати" (с. 358). Кад се ово истиче онда се навалице неће да зна, да је тежишге ботаничке наставе у вишим разредима, не у систематици него у анатодији и физиологији биљака.