Просветни гласник

наука и настава

215

РеФеренат види главну иану уџбеника у томе, што је у њему г| адиво из систематике ангиосперама „сиромашно I" Међутим, из тога раздељка цветоноша, у тој школској књизи, застуиљено је тридесет и шест илемена. Важннја племена, њих дванаест на броју, обрађена су опширније од осталих, мање важних племена. Ако наставник доспе, он ће лако моћи и остала племена обрадити као тих дванаест, па и боље, опширније. Јер сваки наставник ботанике изводи ваљда своје ученпке у околину ради екскурсирања, ради проматрања и прикупљања биљака. У екскурсијама се ученици и уче нознавању разноврсних биљава, њихових обележја, размештају по стаништима, итд. У екскурсијама се уче и упоређивању и увршћавању не само сродних него и разнородних биљака, и многом др. Ученици се и взводе у екскурсије баш за то, да им се тамо, у ирироди, развија посматрачка моћ и око. У екскурсијама ученици допуњују учење систематике, која је у њиховој ручној књизи сређена и у кратке описе збивена. — Ну, ако ученици добро схвате н науче само оро , што је у њиховој књизи изложено, и ако у све то буду ваљано упућени, онда ће они, и из тога „сиромашног материјала", сгећи врло, врло чврсту и довољно иространу основу за даље а успешно проучавање систематике биљака па и целокупне ботанике. Ко за општи део тражи „концизност", а за носебни део (еистематику) изискује „развученост", само за то, што не зна и није схватио, какво тежиште ваља да заузме настава из ботанике у вишим разредима, с тим се тешко може о томе разговарати озбиљно. Из неразумевања учињене су и све замерке посебном одељку средњо-школске ботанике, у којој је систематика биљака изложена „концизно". Референта је можда буннло, иа и навело на онакав закључак то, што је у пређашњој, Козарчевој ботаници систематика опширније изложена. Али, он заборавља да је, у Козарчевој ботаници за више разреде, тежиште саме наставе у систематици а не у анатомији и Физиологији биљака. Јер, у тој Козарчевој књизи, систематика заузима 132 стране а морфологија и Физиологија само 57 страна, и то доста лоше обрађених. У данашњем уџбенику је обрнуто. У мојој ботаници, морфологији и Физиологији посвећено је 111 страна, а систематици заједно са биљном географијом, дато је само 62 стране. Овде ми згодно пада да изнесем још једно упоређење. — У предговору Козарчеве Ботанике за више разреде средњих школа (с. V) пише : „Боганика није данас ни за средње школе више наука која само учи, како ваља бројатп прашнике и тучкове у цвету, њен задатак у средњој школи није више ни у томе, да са,мо арикуаља и заиамти што веКи број фела, чији су суви и збрчкани остаци у хербарима само бледе слике и слабе сенке некадашње њихове дивне и живе лепоте. Ботаника је данас наука о живим створовима, који весело уживају онај ваздух што га удишу; она ј е данас наука о снлоау и животу биљке, наука која појаве биљнога живота доводи у узрочну везу са-силама што владају у целокупној природи" итд. „У овом је смислу