Просветни гласник

216

ПРОСВЕТНП Г.1АСНИК

и правцу грађа ботаничке науке, колико се од те грађе могло наиенити старијем ступњу наставе о биљу, обрађена у овој књизи", итд. После оваког предговора, у коме се напада и готово осуђује сувопарна систематика биљака, Козарад се ипак задржао највише на самоме описивању биљака ! Само из цветоноша описао је шесет и три Фамилије бнљака! (с. 2 —115). А бесцветнице описује на 19 страна. (Свега страна 132). Морфологија биљака заузима 26 страна. Физиологија је обрађена такође на 26 страна. Ћелици је дато само непуне три стране. Из овога изилази, да је у тој књизи говорено „о склопу и животу биљке" само на 55 страна (ту се могу убројати и оне две стране „приступа", што би онда изнело свега 57 страна). Дакле, и поред онаке осуде систематике, он је њу разрадио боље и дао јој два пута већи простор у тој истој књпзи, — што је права супротност самоме иредговору. Моја ботаника сменила је у школи Козарчеву књигу, за то је и упоредих са њом по распореду и обиму научног градива. Други је може упоредити по вредности самога градива, обради и начину излагања свега градива. Сада се може приступити одговору на питање о ваљаности уџбеника. Обавештења о томе груписана су у три групе (I, II, III). I У реФерату су изнесене неколике замерке самој садржини, излагању научног градива. Задржаћемо се само на некима од њих, п то важнијим. 1. Кад би било верно истини оно „да се о ћеличним ткивима не говори ништа више до то, да „неколике а истоветне ћелице, груписане уједно састављају ткиво," онда би референат био у праву да томе замера и да зато књигу осуди. Али, он то није представио ни изложио онако као што је у самој књизи обрађено. Ко жели да се о томе тачно увери, нека прочига у мојој ботаници све оно, што је изложено на стр. 19 до 25, ца ће се уверити да су ту показата п објашњена сва главнија ткииа, која скупа. састављају корен. Друга ткива, а која се налазе као састојци у стаблу, описана су на 34 стр. и даље, па и на 40 страни. За тим се друга опет ткива описују на с. 51, 52, итд. Дакле, сва важнија ткива у биљном организму описана су и објашњена у књизи тако, да се позна општи састав појединих органа биљних и да се на тај начин олакша разумевање саме Физиологије биљака. 2....„ну није тако лепо испало са објашњењем секундарних творевина у кори, где се стварају из генеративног слоја на једну страну плута а на другу Фелодерм, као обнављачки слој корин" (с. 349). У ботаници, а у чланку „Плута и сочивке" (с. 43), који је печатчн ситнијим слогом, казато је : „За време стварања секундарног дрвета и лике, којима стабло одебљава, покорица не расте,.... она се овде онде распукне. Али, у опште, испод ње, а радњом нарочитог слоја постаје ново ткиво састављено од ћелица са оплутњалим зидовима, које угину и испуне се ваздухом ; то заштитно ткиво које заступа покорицу назива се плута." И ништа више. А у напомени, која јеиспод линије, вели се : „Плуту производи творни