Просветни гласник

наука и настава

217

слој који је изван творног лико-дрвеног слоја. Плутин гворни слој често ради и ствара с поља плуту, а унутра сеиундарно твиво слично кори; некп пут тај творни слој производи само плуту с поља." — Дакле, у књизи се нпје ни улазило у потање објагањавање оних секундарних творевина, које су изван дрвета и лике, као што се у реферату неверно износи и представља. 3. „Састав цвета могао је бити много краћи, јер је материјал, уњ унесен, сувишан. За што је било иотребно онако много говорити о саставу арашника и тучка ?" (с. 350). Корен, стабло и лист су вегетативни органи. Да се схвати физиологија и разуме храњење биљака, мора се преходно знати састав органа за храњењс. Тако исто, да би ученпк могао схватити и разумети плођење биљака, он ваља прво да се упозна са саставом органа за плођење. Тежиште наставе је у вишим разредима у анатомији и физиологији биља. Органи за плођење цветоногаа, нарочито оних из раздељка ангиосперама, јесу ирашници и тучкови. Да се појми, схваги и разуме физиологија плођења у тпх биљака, мора се прво познаги састав прашника и тучка. За то је, ето, и говорено „онако много" о саставу тих органа. — У књизи има двојаког слога, што се у реферату нигде не каза. Ситнији слог, петит, служи за објагањење онога, што је круннијим, школским слогом печатано, а што ученик ваља да ваучн и види уз припомоћ и упуство свога насгавника. — Да се све то имало на уму, онда би горња замерка отпала, као по све неумесна. 4. Замера се мојој ботаници што се у њој „онако много говори о тучку." А мало затим референат учи своје читаоце да „поред поменутих нлацентација постоји још и базална (у композита)" (с. 351), која није у ботаницп иоменута. — Ван Тигем (ТгаИе (1е ћо1ашдие) говори о „плацентацији" на неколико страпа. На 415 с. пише: „СеМе р1асепШ1оп, (Ше ЂазИагге п'ез1 еУ1<1еттеп( ( ји ' ип саз рагћсиНег «1е 1а рксепШлоп рапе!а1е. Налази се у кисељака, коприве, конопље, композита, итд." Дакле, „базална плацентација" је особит случај „паријеталне плацентације". А паријетална је оиет осовина (с. 410 исго дело), само што семенови пупољчићи нису утврђени за ободе оплодног листића него су утврђени за саму средину, за средњи нерв оплодног листића. — Да је референат пажљиво проучио бар Ван Тигемову ботанику, одакле је оно н узео, он не би можда запао у ту заблуду, да поред осовне семконоше тражи и „базалну" као неку аасебву врсту семконоше. б... „садржина поленова зрна, пролазећи кроз поленову цев, долазп оосФери тек погато је ирошла између синергида при чему се садржина ових дезорганисала да би направила слободан пролаз ка оосфери, док се у делу вели, да садржина иолвнова зрна долази неиосредно самој оосфери 11 (с. 351). — У ботавици (с. 86) пише: „Прошав кроз одушчицу поленова цев пробугаи ћелице на врху језгре и опну заметкове кесице, и спаја се са заметковим пупољчићем (оосфером). — Погато поленова цев прође кроз одушчицу и опну заметкове кесице онда једро поленове цеви, које је најближе