Просветни гласник

226

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

оствица, стубица, увојак. Ну не допадају ми се овакви називи: муса (хранљиви биљни сок), накоренак (коренова капица), оиадљиво лишће, мрасави судови (место тачкасти), одушчица (микропил)" (с. 368). — У реферату се вели само то, да се референту ти термини не допадају — п ништа више. А да је се пре тога хтело загледати мало у Вуков Речник српскога језика, тамо би се могло за мусу прочитати ово: „муса (муса) 1 (у Лици и Сријему) буза из дрвета (нпр.: брезова, кленова и јаворова);" за реч мрасав прочитало би се у Вува ово: „мрасав, а, о, та8Б18 1111 &ез1сћ1;е, таси1о8и§ уеггисозиз (уМе оспичав)," а у Панчићевој Флори околине Београда (с. 10) прочитало би се, да је она већ употребљена као ботанички термин п да је објашњена овако: „мрасаво (стабло по површини), кад је поврпшна обрасла ситним, обично друкче бојеним љуспицама, које се не могу отрти". Накоренак је скројен, признајем; али је скројен према народној речи напрстак (с1ег Гт§егћи(;). За накоренак Немцн кажу ЛУиггеШаиће, а Французп 1а соШе с1е 1а гасте — што бп се српски могло казати: коренова капа. Да ли је боље употребити накоренак, једну, или коренова капа, две речи, — то ће само време и људи зналци предмета проценити и пресудити. Кад се лопта пробуши онда се вели: лопта одише; лопта има неку одушчицу те не може да одскаче. — И за мехове се каже: одишу. Мора бити, да се направила нека одушчица те меховн одишу. — Кроз одушку или одушчицу, направљену у љусци од јајета, исиса се из њега беланце и жуманце. — И Вук је забележио реч одушка. Зими, кад се вода смрзне и заледи, у леду се направи одушка па се на њој чека и лови риба. — У ботаници је микропила замењена са одушчица. Микропила је грчка сложеница, састављена од две речи: микро-(мали) и — пила(улаз). То исто означава и одушчица. — Да ли је боље унети у српску ботаничку терминологију страну реч микропила, или је боље заменити ту страну са српском одушчица, то ће временом непристрасни стручњаци решити. Вук је забележио као правилне сриске речи : и обмотати и облакшавати. У реФерату се замера, што сам и те речи употребио! У мојој ботаници има неколико речи, узетих из Вука, којима сам дао значење ботаничких термина, а има и таквих речи, које сам због својих ученпка скројио и употребио као термине. Ако су ти термини добро скројени и правилно употребљени, они ће временом бити и усвојени. Нису ли добри и правилпи, одбациће се, па ће се усвојити они, које буде неко други боље и правилније скројио. Оцењивач моје ботанике, по занимању професор, није истакао ни један бољи нити правилнији термин од мојих. Кад то није учинио, онда смем мислити да су ти моји термини и за његове ученике добри. се све једнако отимам од незнања. А шта ди је онда мој ре®еренат према Панчићу, кад он за толике године свога проФесоровања није стигао да научп ни терминологију Панчићеву, коју би желео да подржава и брани! Да ди се може бранити оно што се не зна?!