Просветни гласник

НАУКА И ЦДСТАВА

227

* При свршетку говора о терминологпји да споменем и ово. У реферату пишо: „долазе одељци о: корену, стаблу и листу, где се о сваком овом члану говори" (с. 348, 349). Подвучена реч (члан у смислу орган) употребљена је неколико пута. Оно што референт зове чланом, Панчић је звао органом. Дакле, у српској ботаничкој терминологији: корен, стабло и лист назвати су органп биљнн, а не чланови. „...Ученици на неколико примерака из једног племена уче се ухватити једну одлику, и наставник ту одлику истиче доћи до потребе племенове одлике " (реФерат, с. 354). — 1Пта је одлика у ботаничкој терминологији? Панчић, у Флори околине Веограда, пише: „Феле могу да се разликују у мање важним особинама: дурању, дужини неких делова, боји цвећа ц др. и тада кажемо да су то различите одлике. Гајењем су од обичне пшенице произведене одлике: осјача, шишуља, јарица и озимица; културом су од различитих дивљака произведене небројне одлике нашег воћа, поврћа и цвећа", итд. (с. 54—55). У истом значењу употребљен је термин одлика и у мојој ботаници (с. 113). У српекој ботаничкој терминологији одлика је уаГ1е1а8. Међутим ре®еренат употребљава ту реч одлика са свим друкчије. Он, одликом, исказује обележје или карактеристику биљака! У реферату се пише и „латекс" место млеко, итд. Из ових примера, и из иојединих мојих постати, може се видети ко „избегава", ко квари ону терминологију коју је Панчић засновао; тако исто може се видети, ко ту терминологију не зна или неће да зна. „Коме је стало за тим, да се дубље у науку о биљу пусти, да штогод у овој науци самостално ради, да кога у ма којој грани прнродних наука које се на ботанику наслањају поучи; тај мора пре свега да се позна са елементима ботаничке науке а ти јесу: ботанички језик који иде уз опис биљних делова (органограФију), а осим тога главна начела систематике и фитогеографије" (Панчић: у „Пристуиу Флори" с. 1). Да ли је референат послушао Панчића? — Није! IV. — Из појединих обавештења, саопштевих иод I, II, III, могло се видети каква је та ботаника у погледу: научног градива, методског излагања н правилности језика. Тиме је посредно одговорено н на питање: шта чпнн једну школску књигу ваљаним уџбеником. Пре тога казато је, да је обрадом ц распоредом градива у ботаници задовољен и наставни план и програм нашпх средњих школа. — Ну, остале су не поменуте две оптужбе. Морам и о њима дати обавештење. Тиме ћу, мислим, одговорити и на оне друге две тачке „изјаве", којом се реферат завршује. а) За књигу, по којој сам израдио своју ботанику, у реферату се каже: „Бонијева књига удешавана је за наставу, која има целе године школске да проучава анатомију и физиологију биљака " итд. — Ко тврди, да се у француским средњим школама учи само анатомија и Физиологија биљака целе 15*