Просветни гласник

228

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

школске године, тај незна наставни план и програм тих школа. Јер, и у лицејима и у колежима, који одговарају нашии средњим школама, учи се једне исте школске године: анатомија и физиологија животиња, и анатомија и Физиологија биљака. Обе те науке уче се са ио 1'/ 2 час седмично, а преко деле школске године. (Види „Наставник" за 1894, 1896 и 1897 годину). Целокупан наставни план тих школа, програми иоменутих као и осталих ваука, могу се прочитати и у „Р1ап (1' е!ис!еб е! рго§гаттез (1е 1' епбе1§петеп! 8есоп<1а1ге..." [с. 89, 99, 101, 117: Е1етеп1в (1' Мз1;о1ге па1иге11е (1 ћеиге е! <1ет1е раг зета1пе реп<1ап1 1ои1е 1' аппе) Апа(;от1е е! Рћуз1о1о§1е ашта1ез е1 уе§е!а1ез)]. Исте године, учи се дакле анатомија и физиологија животиња и биљака, а поред њих учи се и хигијена. — Ко се интересује овим питањем, могу му наведене књижице и показати, те ла се из њих и сам увери о неистинитости онога тврђења у реферату. — Да се при писању реферата, мерила тежина појединих замерака, а нарочито ове, и да се мудро водило рачуна како о себи тако и о другоме, онда се у приказу не би могло онако поуздано нисати о стварима које се не знају. Истина је, ко не ради тај не греши. Али грешење може бити различито, за то се оно и мери разном мером. Од свију референтових погрешака, ова је и највећа и најтежа, јер се из ње јасно види, да он не зна баш оно што као поуздано тврди. б) Пробао сам предавати ученицима по аустрпјским и немачким ботаникама, предавао сам и по Козарчевој, и по Бонијевој књизи. И, тим пробањем, уверио сам се, да су ученицп понајлакше схватали и показивали најбољи успех онда, када сам с њима радио онако као што је излагање у данашњој њиховој ботаници. Моји ученнци имали су у белешкама моја предавања. Њиховим белешкама служили су се и ученици гимназије Краља Александра I, па су те белешке ишле и даље, долазиле су у руке и великошколцима. Тим пробањем и добивеним уверењем приступио сам изради данашње средњошколске ботанике. Предговор, у коме би дао обавештеље о самој изради књиге, нисам хтео ппсати за то, што мислим да оваке књиге, уџбенике, никад не треба ни пронраћати тиме. Додавањем предговора садржина уџбеника и начин излагања не добија ништа. Сетите се само Козарчева лредговора и садржине саме књиге! Да сам писао предговор, натпис на корицама био би друкчији, много мањи. Што сам сматрао да је неопходно потребно за саму књигу, то сам ставио на њену корпцу. Тиме сам хтео предухитрити и аеоправдане и неумесно прекоре самом начину израде. Али... Оно, што сам забележио „по Г. Бонију израдио" нисам ја измислпо, нити волим, у оиште, „непгго тако измишљати" као што би референат хтео (в. с. 347). И у раду, па п у изради овога уџбеника, био ми је саветник и" углед мој учитељ. Панчић је оставио три уџбеника из јестаственице. На тим његовим књигама стоје забележена и имена страних писаца. „Минералогија и Геблогија по Науману и Беданту, написао Др. Ј. Панчић; Ботаника по Шлајдену, написао Др. Ј. Панчић; Зоологија по Милн-Едвардсу, Агасицу и