Просветни гласник

НАУКА П ИАСТАВА

229

Лајнису, написао Др. Ј. Панчић." И ако неиа предговора у тим књигама, ипак се зна да је већина научног градива у тим уџбеницима, особито у ботаници, преведела из књиге онога писца, чије је име Панчић ставио испред свога имена. Јер да је Панчић написао „из своје главе" све оно, што је у уџбенику изложено, за што би онда стављао туђе име на своме раду, и то још испред свога имена. А с тога опет што, у свима тим уџбеницима изјестаственице, има поред пишчевог и његовог рада, Панчпћ је и забележио ,по написао." Није тако радио само Панчић. Има п других наших књпжевнива, књижевника првога реда, који су на исти начин радили. Панчића поменух као јестаственичара. За такав рад Панчићу нико није пребацио, нико га није кривио, јер то он и није заслужио. На против, он је и за такав рад стекао похвалу, само за то, што писца основног дела није хтео прећутати. Радећи ботанику желео сам да подмирим једну школску потребу, коју су, у то време, осећали и ученици и наставници. А угледајући се на Панчићеву израду уџбенпка, ја сам држао да смем и да треба да кажем „по Бонију израдио". Кад сам то печатао ништа нисам крио. Писац је ту, израда је ту. Тпме је оцењивачима дато све, само још треба њихово мудро а ладно и објективно процењивање. Да се види каква је оцена те средњо-школске књиге у том ногледу, наводим све оне замерке, које се односе на израду моје ботанике, те да и њнх проверимо. 1. „Цео општи део ареведен је од речи до речи из Г. Воијева дела Ана(;01ше е1 рћу81о1о§1е уедеМез" (с. 345, 347); исто тврди и тачка друга у изјави, на свршетку реФерата. 2. „Никако се не може узети да је тај оншти део „по" Бонје-у израђен него је само из Бонјева дела преведен, а то су, мислим две различне ствари Колику је иогрешку г. Јуришић учинио према савести то ће он најбоље знати а и зоштовани читаоци ће умети проценити" (с. 347). 3. „Не ариказујем рад г. ЈуришиКа, него дело Бонјево " (с. 347). 4. „ Чланак о „варијацијама дисања " при превођењу је аросто изостављен. Ну, г. Јуришић је, преводећи Бонје-а, још нешто изоставио и тиме, поред ногрешке што је под израдом „по" разумео превести од речи до речи, учинио још једну погрешку, којом је иросто оштетио дело Бонје-ово и тиме му смањио његову важност и ваљаност. Та велика погрешка, коју је г. Јуришић учинио, састоји се у томе, што је он све оне кратке арегледе, који код Бонје-а иза сваког одељка долазе, аросто изоставио " итд. (с. 348). 5. „Ја не бих ове замерке приписивао у грех г. Јуришићу, да је он изјавио како је његова ботаника превод, јер кад се ГфвВОДИ ОНДа се не чине никакве измене (с. 352). „Ну, када г. Јурншић вели да је радио „по" Бонје-у, онда сматрам да ове моје замерке имају својег оправданог основа" (с. 352).