Просветни гласник

230

НРОСПЕТНИ ГЛАСПИК

6. „Морам читаоце уиознати с тим, да дело Бонје-ово, из којега је г. ЈуришиЛ своју Ђ оишту ботанику" иревео, није завршено онде где г. Јуришић ту своју „ошпту ботанику" завршује" (с. 353). 7. „Кратак увод од 16 редова је не само из пера него и из главе г. Јурпшићеве" (с. 347). — „У ботаници за више разреде средњих школа г. Јуриши&ева рада има свега седамнаест и ио листова " (с. 354)! Из ових седам навода види се, да референаг није на чисто са самим собом, није на чисто са оним што је хтео да изнесе у тој својој оцени. Не- ц што га је збунило, па није доспео ни тамо ни амо. Час тврди једно, час друго. Првим тврђењем противуречи другоме, и обратно. Права терба с,а самим собом. Тако то бива увек, кад се о нечему пише површно, кад се поједине речи састављају у празне Фразе. Да су ови наводи празнице видеће ' се из одговора на њих. На свих ових седам тачака даћу једно обавештење. Да би се знало, на коју се тачку односи који део одговора, ја ћу у загради ставити број под којим је мало пре она наведзна. Кад се зналачки а објективно упоредц Бонијева књига (Апа (шше е1 рћу81о1о§1е уе§е1а1е8), на којој стоји записано само Бонијево име, са мојом ботаником, на којој је печатано ирво Бонијево па моје име, већ по самоме гоме, знаће се, да у мојој ботаници има врло много и Бонијева рада. Јер, кад његова рада не би имало у тој књизи, за што би онда на њој стојало његово име. Али, на тој ботаници печатано је и моје име, по чему се може одмах закључити, да у тој књизи има и мога рада. Душе ваља, тако и јесте. А да би се, с моје стране, одало заслужено прпзнање Бонијеву раду, његово пме и стављено је пре мога. Све је то печатано, ништа није скривено ни прећутано. Да је моја ботаника чист превод, и то „превод од речи до речи" (као што се тврди под 1) онда би морало, као натпнс, стојати на. мојој књизн Анатомија и Физиологија биљака. Али, пошто се моја књига разликује од Бонијеве и натписом и садржином, то сам сматрао да треба казати „по Г. Вонију израдио". У мојој ботаници, а према нашем програму, обухваћена је ц систематика, које у Бонијевој нема. Тачним упоређењем тих двеју књига, Бонијеве и моје, нашло би се, да се оне разликују међу собом, и по целокупном градиву, које је њима обухваћено, и по распореду тога градива. Јер, у Бонијевој књизи нема систематике, а у мојој је обухваћена и систематика и биљна геограФија; Бонијеви засебнн одељци XII и XIII (с. 151 — 179) у мојој су ботаници спојени у један (с. 71 — 86); Бонијев одељак XVIII (с. 230—247) из Анатомије и Физиологије, у мојој ботаници је у посебном делу (с. 112—116), тако исто Бонијев засебан одељак XIX (с. 247—262), у мојој ботаници је у посебном делу и рашчлањен је у четири засебна одељка (с. 144—146). Од свега тога референат је једва могао уочити само оно под 6. Да нема ничега другог, само по овоме впдп се,