Просветни гласник

наука и настава

225

.вуспе сведено..." (с. 32). — Кад се лукова главида уздуж расече, онда се види, да је она, готово сва, састављена од одебљалог лишћа, у коме је смештена резервна храна, а само је један, и то, врло мали део те главице иодземно стабло. Због тога, што је већнна саме главице састављена од лишћа, лукова главлца је и онисана у чланку: лишће са резервном храном. Али ту је речено и то: да је све то лишће утврђено за кратко подземно стабло, (с. 50). — Ја се нисам дакле огрепшо према Панчићу ни у једном ни у другом. А што ме референат крнви, ја му праштам, јер он то говори тек да нешто каже И Ван Тигем описује лукову главицу код листа (види с. 337). б) Такво је и оно место у реферату, у коме се вели: „кртола се у ботаници и не помиње" (с. 349). Ко прочита 103 и 104 с. моје ботанике, где се говори о животу и множењу кромпира и унореди то са оним на с. 128, где се говори о кртоли, видеће да се у реферату говори на памет и износи неистина. в) Поред тога, што у мојој ботаницп пише „то су дуговечне биљке са зељастим стаблом биљке са дрвенастим стаблима, које се у опште називају дрвеће и шибље" (с. 103), референат ипак вели: „Подела стабала би испала можда ближе Панчићевој терлинологији, јер тамо не видимо зељастих и дрвенастих стабала, нити се ближе са њима упознасмо" (с. 349). — Шта ли је то могло завести оцењивача, те да и ову замерку напише а и не прочитав свесрдно целу књигу! Јер у књизи се говори баш и о ономе што он не види!! 2. Панчић пише у својој ботаници: „Грозд се виђа у многог биља... Ако су доње гране грозда дуже од горњих, те све наблизу до једне висине долазе, то се зове коримб (а то је гроња)" (с. 56). — У реФерату се и томе замера, јер се вели: „Гроњу би требало пре сматрати као прелазну цваст између грозда и штита, него ли као грозд у којему су доње петељке најдуже" итд. (с. 350). Гроња је у мојој ботаници описана (с. 69) исто онако као и у Панчићевој. Мора бити, да, г. Јанковић Богдан, није ни читао Панчићеву Ботанику, кад износи и онаку замерку. — Кад се номенуте цвасти упоредо посматрају, онда се још боље види, којој је цвасти гроња ближа, и да је она у ботаници тачно представљена. 3. Кад се зна оно, што Панчић пише у својој ботаници (с. 68): „У плоднику су плодови (читај семенови) иупољчићи кадшто нарасли на особити орган, који се зове семконоша" 1 , илионо: „Семконопш се зове, уопште, оно место, на ком плодов пупољак почива" (с. 69), онда се не би могла нисати и овака замерка: „ Плаценту назива г. ЈуришиЛ „семконогиом " (с. 351). — Јер, плаценту је још Панчић превео са семконоша! Из овога се види ко „нзбегава" Панчићеву терминологију, и ко ту терминологију не зна. 4. „Г. ЈуришиК има обичај да кује 1 ) сриске термине за иоједине називе, где их ире тога није било.... Добро су скројени изрази: покорица,

•) Кад говорп о Панчићеву раду референат веди, да је он »етварао термине« а за мене веди »кује термине*. Признајем да нисам ни мали ирст ирема Панчићу, и ако цросветни гдасник , II књ., 2 св., 1902. 15