Просветни гласник

224

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

8. Што се хиче оне замерке, да је у ботаници за више разреде „систематски материјал скраћен",- да је градиво из систематике „концизније" него у ботамици за ниже разреде, могу рећи ово. Опис и познавање биљака учи се опширније у нижим разредима. Тамо су се и морале многе биљке и њихова обележја научити и познати. То ученици треба и да донесу собом у више разреде. За то се опет у вишим разредима и даје више места анатомији и физиологији биљака, услед чега, градиво и! систематике и треба да буде збивеније и краће. III. Из одговора на поједине заиерке, у излагању научног градива, могло се видети, да је научно градиво без погрешака и да је оно методски изложено. Остаје да се види каквим је језиком написана та књига. У реферату, а при завршетку, вели се „ Језик је доста добар ". Али ире тога, у ре®ерату пише и ово: „Павчић је у нас створио нешто, што се неће никад преживети а то је: његова термпнологија, те ју за то не треба ни избегавати. Најмање се то могло очекивати од г. Јуришића". (с. 350). ■За што ли не каза, и за што се то најмање могло очекивати од мене. Ово је врло јак прекор тој ботаници. С тога ћемо и да проверимо поједине замерке терминологији у тој мојој књизи. 1. а) „....не би на пр.: „Лукова главица", која се до сад звала луковачом, дошла у „лишће са резервном храном", него нре у подземна стабла, како је и Панчић сматрао" (с. 349). Овде има двоје. Прво је то, да ли је Нанчпћ доиста лукову главицу звао луковачом, а друго је то, да ли је он лукову главицу „сматрао" за подземно стабло. У својој ботаници, на 55. стр., под одељком „Г. Пупољак" Панчић пише: „Чено се разликује на листасто и једро, по томе, да ли је пупољак омотан одједне или вишеједрих љуспа, ово се виђа у лука, златана, и др". А у Флори околине Београда, под одељком: „Органи за множење" пише: „Пунољак је неразвити зачетак стабла или гране, који се обично развија у пазуху од листа Чено је пупољак" (с. 25 — 27). — Панчић дакле лукову главицу није звао луковачом. Ја је називам лукова главица за то, што већ постоји термин „главица" (на нр: главица, цваст у композита), те да се лакше та два термина један од другога разликују, и да се одмах зна о којој се главици говори. У томе сам се повео и за народом. И у народу се говори, а и Вук је забележио, главица лука, главица кунуса. А и лукову и кунусну главицу саставља поглавито лишће. У поменутој Флори пише: „ округло или јајасто, љуспама разне дебљине обложено задебљање над кореном, каже се чено (с. 6 и 7, види и с. 25 — 27). „Подземно стабло носи љуспе и пупољке а кадшто се у чланове дели (с. 6). „ Корен обично у чено задебљао" (Т.л1Јасеае с. 430). И у мојој ботаници се говори о подземном стаблу. „На подземним стаблима скоро увек постају адвентивни корени, те су с тога пре и сматрана за корене. Али она се лако могу разликовати од корена по томе, што увек носе лишће на