Просветни гласник

НАУКА 11 НАСТАВА

223

Јуришић учинио... Метод где се на једној биљци упознајемо саједним племеном, добро долази у нижој настави, камо моћ расуђивања и опажања у ученика није тако јака."(!) с. 355. „Погато се опише једна биљка. као главни представник, онда се изводи одлика (читај обележје) целог племена (у ботаници није тако). Ја мислим да се овде г. Јуришић могао лепо угледати на Козарчев начин излагања. Код Козарца, при проучавању једног племена, долази најпре одлика тог племена у опште ио цвету, па.тек после долазе поједина набрајања одступања по родовима." итд. (с. 354). — Племе биљака је племе биљака, како за ниже тако и за више разреде. И у вишим, као и у нижим разредима, обележја биљака и биљних груиа —■ јединке, врсте, рода, фамилије, племена, реда, класе, кола, — морају се проучавати, изналазити и посма•грати на самим биљкама а никако у формулама. Пошто се поједина обележја запазе на изабраном представнику, и понове на сродним му врстама и родовима, онда се гледа, које су белеге главније и које су од њих заједничке свима тим врстама и родовима. По том се све те биљке, а према запаженим белегама, скуиљају у фамилије и племена. А да све, тако проучене биљке, састављају доиста једну природну груцу, истакне им се истои тада оно заједничко обележје, опште обележје, које све те биљке скупа имају. За такав рад у систематици, и за такво излагање градива из систематике, каже се да је удешено ио типовима или по представницима. Таква је метода но типовима, и у мојој ботаници. — Данас се, и у Европи, у свима скоро школама, учи систематика биљака по типовима, како у нижој тако и у вишој настави. Шта вигае, та се метода почела уводити и у предавања из систематике у највигаој, стручној настави (на пр. у иариском университету и неким немачкам). Кад се, по овој методи, добро проучи представник племепа или Фамилије, уз сродне му врсте и родове онда се упознају » сва главнија оншта обележја Фамилије и тога племена. А тиме се много добија. Јер, на тај начин, ученик запамти уз представника кога је нроматрао и карактеристику племена, које он као тип представља, те му је тако облакшано да схвати и задржи и саму систематику биљака цо племенима и родовима. То и појмови појединих група, и јесте понајважније, што ученици из посебног дела ботанике по свргаетку средње школе, треба да изнесу као своје знање стечено у тој школи. Сетимо се и овде зоологије. Каквом је методом изложено градиво из систематике животиња, нд пример, у Шмајловој зоологији? коју већина наших зоолога данас препоручују као ваљан уџбеник. Систематика је у њој обрађена исто онако као и у мојој ботаницп, по представницима племена, итд. Она друга „Козарчева метода", која се реФеренту толико допала да је чак и мени препоручује. јесте стара, врло стара метода, којом је некада доиста излагано научно градиво из систематике биљака. Али данас се у ботаници више нпко не служи том методом, сем приказивача ваљда !