Просветни гласник

222

ПРОСВЕТНИ ГЛАС1ШК

3. „активан и латентан живот могли су доћи у одељак о клијању и сгаблу где се говори о подземнил стаблима" (с. 352) — У одељку клијање семенке посматра се само семенка, нипгга друго. А прпгајании (у рефорагу латентнии) животом могу да живе, сем семенке, још и корен и стабло, како подземно тако и надземно. Те би се, према захтеву у реферату, морало говорити о „'ктивнон и латентном животу" на више места а не само на једном, као што је у ботаници, где је обухваћен иритајан живот целе биљке а не појединих делова њених. 4. „подела на биљке : једно-двогодишње и дуговечне могла је доћи т одељак о корену у колико се на њ односи и у одељав о стаблу у колико се то тиче подземних стабла" (с. 352). — Корен је, као и стабло, само један орган биљни, за то би и било неупутно говорити о животу ц развићу целе биљке тамо, где се посматра и описује само један једини њен орган. После, развићем биљке назива. се целокупан њен живот, од клијања па док не роди семенке и угине. Да се не би, у место о животу биљака, говорило о животу корена код корена, о животу стабла код стабла, па и лишћа, у ботаници је све то скупљепо и збијено у засебан одељак, из кога ученици лако науче коликим животом живе поједине биљке, као целокупни организми У Ван Тигемовој ботаници, о животу биљака говори се на неколико места. 5. „множење биљака могло је добити своје место у одељку о стаблу" (с. 353). — Да је тако изложено, онда би се можда замерало, што није чено, ченак и навртање пупољком издвојено у засебан одељак ! 6. „Одељак о резервној храни и секрецијама могао је ући у одељак о ћелици и ткивима и у одељке о корену и стаблу, каао се све ово као резервна храна нагомилава" (с. 353). — Да је урађено као гато се у реФерату захтева, онда би се о резервној храни морало говорити на неколико места. 0 смепгтању резервне хране говорило би се код корена (мрква, ротква георгина), код стабла (кромпир и др.), код листа (лукови и др.), код семенке (грах, крља и др.). 0 сасгојцима резервне хране морало би се опет говорити и код ћелице и код ткива. — Кад би секреције дошле у одељак о ткивима, тада би тај одељак морао бити мало повећи. — А да ли би било упутно, одмах у почетку наставе, говорити тако мнбго о ћелици и разним састојцима у њој, а тако исто и о ткивима и њиховим моднфикацијама. — Цео овај одељак, у том случају, био би тако растурен да се не би имала никаква целина о њему. Одељци о којима се говори под 4, 5, и 6 распоређени су у Ван Тигемовој ботаници, која има преко сто штампаних табака, некако баш но референтовом захтеву још 1884 г ! Али иоједина третирања понављају се на неколико места, па се о једноме и истоме говори и у засебним одељцима. 7. „Што се тиче самог метода у систематици било је речи напред, где је показано како он није подешен онако како то виша настава захтева"(!) (с. 358). А пре тога је речено: „Ја налазим да је Козарац мпого боље погодио метод у сиетематско.ј пастави за више разреде него ли што је то г.