Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

221

може и њу уиотребити. У Флори околине Београда оиисана су 103, а у Флори Србије 112 илемена ангиосперама. Ну, ја мислим да су тако оиширне флоре само за ученике велике школе и за саме наставнике. Ја тако. А ево како мој реФерент, г. Богдан Јанковић. Он захтева да средњошколци уче : „Млтозасеае, због двета и гумиарабике; Сае8а1р1тасеае, због цвета, варзила, рогача и Сазз1а, чије лишће у апотеци дају као пургативно средство; кинкину због плода чауре, каву због плода коштунице; АЛосагрш и разне Псиз-е, 81рћота е1аз1;1са и Ја1хора МапШо!" („Ко би рекао, учећи по ботаници г. Јуришића, да у ЕирћогМасеае долазе и такве биљке као што су 81рћоша е1азЦса и Ја1;гора Матћо!?"); да гимназисти уче: „да у цвету пиринчеву и бамбусову има 6 нрашника, у два реда стављених ; и поврх свега да уче и племе 6пе(;асеае!" — Све то, што референт захтева да се учи у средњој школи, ученици не могу у Србији никад видети. Јер све те биљке су створови жарког сунца и тропских предела. Помислите само, да ли је за ученике корисније да уче голе речи о ономе шго никад неће вадети, а на уштрб онога што је непрестано око њих и што сваке године могу посматрати. Или је боље и корисније да добро познају најобичније биљке своје домовине. II. Овде онде, приликом приказивања и оцењнвања појединих одељака, додирнута је и методска страна излагања и распоред градива у данашњој средњошколској ботаници. Задржаћеио се мало и на тим замеркама. 1. „налазим да би сва три одељка (о корену, стаблу и листу) могла бити сведена на мањи аростор, кад би се најпре корен, стабло и лист посматрали са гледишта морФологаког и анатомског, па за тим физиолошког. На овај би се начин у јачој мери одржао континуитет између ова три најважнија члапа биљна" (с. 349). — Заборавља се, да би се у том случају истакла деоба ботанике, не на општу и посебну, што је за средњо-школце схватљивије и прегледније него на: морфологију, физиологију и систематику. Заборавља се, да ли се у таквом распореду градива могу јасно истаћи корен, стабло и лист као вегетативни биљни органи. — Зар би се таквим распоредом градива могао дати ученицима јаснији појам о радњама појединих органа, који врше посебне радње ради одржања саме биљке у животу ? Зар се ученици не би бунили учећи напоредо, одмах једно за другим, унутрашњу морфологнју корена, стабла и листа, итд. Сетимо се зоологије. Зар би се у зоологији „могао одржати јачи континуитет између органа" кад би се, на пример, ироучавао прво облик и састав свију органа за себе, па тек онда да се проучава Физиологија свију тих органа укупно ! Какав би изгледао онај проФесор, који би такву обраду и излагање захтевао у зоологији. А ботаника и зоологија су само огранци биологије. 2. „што није наноредо изведено оплођење у ангиосперама и гимносперама" (с. 350). — И ако је у Ван Тигемовој ботаници тако, ја сам образложио за што се тако не излаже у средњо-школској ботаници (види 4 под I).