Просветни гласник

220

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

то, онда је она ишчупана из оне велике Француске ботанике: Тга^б <1е 1>о1аш^ие раг Рћ. Уап ТЈедћет (с. 1550 чланак АШпЛев). 10. У ботаници (с. 133) пише : „све ове биљке (лигулифлоре) точе бео сок, кад пм се стабло или лист прекине." А на 109 с. ботанпке у чланку: Млечни судови — говори се у опште о производима биљчиног лучења. Тамо је иоменута водопија и маслачак. — И ништа то не смета референту да пише и оваку замерку: „ Нигде се не иомиње да 1л§иШ'1огае имају латициферне нреже које луче латекс, док остале три груае тога никад немају него имају секреторне канале, који луче уљевите течности" (с. 356). — Ко прочита и доведе у везу поменуте стране моје ботанике, биће мујасно да је ова замерка са свим неумесна и неоправдана. Јер у мојој ботаници је печатано да лигулифлоре точе бео сок... У ботаници (с. 133) пише : „комполите се разређују у три Фамилије : тубулиФлоре, лигулиФлоре и радиифлоре. Од куда приказивачу сем лигулиФлора још „три груие", каду мојој ботаници има свега три фамилије? Могло би се помислити да је то каква случајна грешка реФерентова. Могло би се помислити, алп ја тврдим да то није ! Јер у Ван Тигемовој ботаници (с. 1576) композите су разређене у четири групе, четврта група је лабијатиФлоре и њу састављају ексотне биљке. Одатле је преведена и сама замерка {,,1ез Г*гдиИ{1оге8 роззеАепГ 1ез гезеаих ШгсгЈегез а се11и1ез јизгоппеез гергезеп<;еб 427, р. 653, е1 зоп! Дероигуиеб <1е сапаих весге(;еигб оШ^егев; 1апМ& цие 1ез р1апГез с1ез Ггогз атгез ГггЂиз зопг, аи соп1;га1ге, ог&гпаггетепГ типгез с1е сапаих зесгНеигз о1еШгеб, та1б рптеез <1е гевеаих 1аИс1Гегез с. 1576—1577). Шта да се мисли о ономе, који замерке средњошколској ботаници преводи из књиге која премаша и великошколска предавања из ботанике ! 11. „После штурог прегледа дикотиледона, долази још мршавији преглед монокотиледона" (с. 367). — Ко зна добро ботаничку терминологију, знаће, да се за плод каже: штур плод, онда, кад у плоду нема семенке, тога битног састојка плода. Према томе, зар се сме рећи за један одељак књиге, од једанаест скоро листова једре садржине и збијена слога, да је „штур преглед". Може ли се такво тврђење не назвати шувртним. При свршетку обавештења прве групе, да каагем и ово. Из раздељка ангиосперама поменуто је самих племена тридесет и шест у мојој ботаници. А тај раздељак биљака је и ионајважнији за ученике средњих школа. Сем представпика појединих племена номенуге су, уз њих, и важније врсте и родовп биљака наше домовине, а које су ученици познали у нижем течају, или их лако могу познати уз помоћ наставникову. Уз свога професора ботанике, који познаје своју околину и бар главније а обичније биљке у њој, ученици ће се моћи упознати и са другим биљкама, које нису у књизи ни споменуте. На таквим биљкама, професор вешт ботанпци, )чиће своје ученлке да тим биљкама одреде племе, ред, класу, итд. А ко буде хтео и могао и даље ићи у систематици, томе стоји Флора на расположењу на