Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

219

ковом цвету, а у средини круниде, виде се само стубићи и жигови, плоднпк је привидно испод цвета.... плодник је срастао са чапгацом, круницом и праганицима (слика 143)." Кад се ово тамо научило, онда је лако разумети п оно (на с. 123), где се вели : „јабука, крушка, гуња, имају плодник срастао, т. ј. привидно испод цвета стављен", итд. Све је то лепо објашњено и са научне стране исправно, али није се рекло мешовит плод, није употребљена та реч мешовит. Да ли је требало ту реч доиста и употребити, те њоме бунити ученике средњих школа. Плод је плод. Ма каквог облика и састава он био, главно је то, да плод постаје увек од плодника. А то је и показато и објашњено, само је требало да се то зна или бар прочита, па се онда не би којешта писало, нити би се правиле замерке из неразумевања научног градива у ботаници. 8. Таква је и она замерка за дијаграм ружастих биљака. „Требало је, вели реФеренат, ставити дијаграм да се види расаоред ирашника, којих има у цвету ружастих биљака више него ли у досадашњих ; за овај је циљ могао послужити лепо дијаграм јабучног цвета " (с. 355). — Тако што, ја не бих смео никад и ни пошто урадити. Ко би то захтевао и тако урадио, он би самии тим доказао, да не познаје састав цвета у ружастих биљака. Јер у јабуке је плодник састављен од више оплодних листића, који су срасли са осгалим цветним деловима ; у шљиве тучак је постао од једног само оплодног листића, а илодник је слободан; у руже пак има много плодника од по једног оплодног листића, илодници су међу собом слободни а нараслн су у дну бокаласте ложе; у суручица је опет друкчије, итд. Сва та разноликост у саставу тучка, не би се могла представити једним, општим дијаграмом цвета, па ни јабуковим, и ако су прашници у свију тих група на сличан ннчин распоређени. — Цветним дијаграмом не представља се само распоред прашника (као што се погрешно износи у реФерату) већ распоред свију цветних делова. То је у Ботавици (с. 66) и сликом објашњено. Али, то је требало прво да се научи, па се онда не би заиста ни грешило у тим основнпм знањима из ботанике. 9 „Племе 8сгорћи1агтеае требало је боље обрадити, јер је оно у ствари прелазно илеме међу осталима, пошто се везује за 8о1апасеае родом Уегћазсит, неправилношћу крунице и својом дидинамијом у 1лпапа и АпЉгћтит за 1,а1ла1ае" (с. 356). — Зар је у целокупној систематици само племе скро фуларине, прелазно племе ? ! — 0 томе се доиста ништа не говори у мојој ботаници. А не говори се просто за то, што је она рађена за ученике средњих школа. Да је та ботаника намењеиа и ученицима велике школе, замерка ова била би оиравдана. Али, овако је са свим неумесна. За ученике средњих школа доста је, да познају онтогенско развиће појединих биљака и биљних група, што је у књизи на неколико иримерака и показано. А Филогенско развиће моћи ће се учити истом у стручним и великим школама, где предавања из ботанике трају по две и више година. У осталом та је замерка и извађена ваљда из ученичких бележака са велике школе! Није ли