Просветни гласник

124

ЛРОСВЕТЦЦ ГЛАСНИК

раније, да. овде ваља говорнти само о луцима разне дужине а не о разлпчитој вредности 1° И кад се о томе води рачун, онда се ка;ке, да је дужина лука, којп одговара углу од 1° на екватору = 111.3 Км., на 25° шир. 101 Км., на 90° пшр. 00 Км. А ту је нарочито нотребно истаћп, да се ствар тите разне дужине лукова, који одговарају истом броју стеиена, јер би иначе, кад би се узедо да су ти луци једиаки испало да је Земља дилиндричног облика ит.д. Из горе иоменутих разлога није тако подесно говориги на пр : 25-ти уиоредник, 40-тп упоредник нг.д. кад се зза да свака тачка на Земљи има свој упоредник и да их ила бесконачно много на пр. у размаку од екватора до 0" 0' 1" географ. ширине. У том случају који ће бити баш 25-ти уиореднии. За то је увек боље рећи на пр. на уиореднииу 25° геогр. ширине је величина лука за 1° = 101 Км. ит.д. А непракгично је на пр. и оно у изразу за величину лука на 90", где се вели, да дужина тога лука износи 0'0 Км., а то очевидно значи, да тај лук истииа нема ни један километар дужине, али би канда могао изиетц ц бар 444 метра (јер је и 444 м. =0'0 Км.), н у самој ствари тај лук не износи ни један милиметар, јер се ту цео упоредник своди на једну тачку (пол), као што је то лепо речено у истом земљопису (чл. 9, стр. 9). У чланку о саљоштености Земљиној (чл. 20—22, стр. 18 — 20) има такође једна незгодна стилизација. Ту се каже „да су стеиени ближе полутару све мањи, а степени ближе полу нешто дужи...", а одмах за тим, има рсченица: „да су степени дужи на већем кругу" и да су баш за то „меридијани на цолу мање савијени." То је очевидио једна збрка од израза, коју тек вешт наставник може размрсити цри предавању. Што год је код Аидрића речено о облику ц величини Земље, речено је и код Гајстбека у §§ 3, 6, 7, 8. Докази за округлину Земље гогово су исти кодобојице: ириближавање обали и удаљавање од обале, сенка Земљина при Месечевом помрачењу, кретање по меридијану и по упореднику (добро је те нн код једног ни код другог нема оног спереотипног закључка „по аналогији" да су и сва друга тела небесна облика округлог). Незгоде, које сам код Андрића констатовао у уиотреби израза за стенен и дужину лука, ностоје и код Гајстбека (§ 5. тач. 4), али се овде на другим местима ииак прави разлика. Ну овако двојако уиотребљавање једног израза за две особене ствари, још је непрактичније за ручну ђачку књигу. Код Андрића се бар види доследност. Појам о геогр. дужини, геогр. ширини, одређивану иолове виеине и географске дужине (§ 6, стр. 21—25) представљено је код Гајсгбека нешто боље но код Андрића; али је сиљоштеност Земљина (§ 7) код Гајсгбека сасвим лепо представљена, тачније но код Андрића, ма да се и ту, код Гајстбека, погрешно уиотребљава израз „дужина меридијанског стуиња" у место : дужине меридијанског лука. 0 веЛичини ЗемЉиној речено је готово једно исто и код Гајстбека и код Андрића, само што је код Гајстбека дотакнуга мало п нсторија тога питања, што није на одмет, алн није ни неопходно за књигу таквога обима. 0 густини Земљиној добро ја речено код Гајстбека (§ 9, стр. 27), а о том код Андрића нема ни иомена, као нн о различитим СФерама (Гајстбек § 10, стр. 27 — 29), које лепо илуструју изглед небеске СФере, „каква она изгледа разним становницима земљцнич, услед разног положаја дневних кругова звезданих ирема хорнзонтовој површини." 0 том разном изгледу сфере код Андрића се помиње само са неколико речи.