Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

125

Незгодно је стилизована код Андрића друга реченида у чл. 22 (стр. 19), где се говори о обртању Земље. Ту се вели: Сва се ова небесва тела окрену око небеске осовине и земље у времену од 24 часа." У самој ствари ту се не окрећу „небеска тела" око небеске осовине и Земље, већ се цела небеска сфера окреће око Земље, а тако се и доказује да су звезде привидно Фиксне на сфери. — Да се не бих задржавао на мање важним напоменама код тога члана, поменућу само, да је ту доста нејасно представљен Фуколов оглед за ротацију Земље и оглед са клатном. —- 0 појави „дана и ноћи" говори се на два места (на стр. 20 и 22). Ту је добро објашњена горпа и допа кулминација, час, аодне, јутро, вече и средпе-евроиско време, ма да би се и ту могло пожелети више сређености. Још је ту требало иоменути: цраво време, локално време иа то и објаснити, него ли само поменути средњеевропско време као време 15. меридијана без икаквог објашњења. Код Гајстбека су узети истн докази за ротацију Земљину, који п код Андрића; спљоштеност Земље, Њутнов оглед, скретање тела при падању, Фуколов оглед и пасатни ветрови. Ови су они код Гајстбека јасније доказани. Ну ни код једног ни код другог није узет још и доказ Хенглеров са хоризонталним клатном, пити нак опадање теже од екватора ка полуснма, у колико то сгоји до центрифугалне брзине при Земљиној ротацији. Еосина еклиатикина је нејасно исказана код Андрића (чл. 25. стр. 24). 0 томе се вели: „Пола године види се сунце северно од полутара, а у другој доловшш године оно је на југу од иолутара, те је тако сунчева иутања нрема њему нагнута..." Из оваке стилизације пре би се могао поставитн закључак, да је Земљина нутања (еклиптика) ааралелна са екватором, а теи после јачега размишљања, да се она сече са екватором. У чл. 26 (стр. 25), исказана је одредба године. На томе месту нетачно је речено, да се „чворови лагано померају на заиад по полутару," јер се они померају по еклиптици. Међу тим је добро рзчено да „чвор нде сунцу у сусрет," а то већ значи, да се он помера по еклиптицн, јер је то привидан пут Сунчев а ннкако „по полутару," који са еклиптиком има само две тачке заједничке т.ј. баш те чворове. А говорећи о кретању Сунца по еклиптици, за коју се тек сада (чл. 28, стр, 27,) вели да је елипса, погрешно је исказано да „сунце у току године мења свој пречник." У ствари Сунце не мења свој нречник, него је то оно, што се казује у идућој реченици, а то је, да се оно „лети види мање но зими," дакле је то само привидна појава. Али и кад се ово сматра као случајно исказано, како се може одмах рећп: „зато земља није преко целе године на истом одстојању од сунца" ? У ствари јо оно нрво тек иоследица овог другог. А пошто ми не опажамо годитње кретање Сунца непосредно, јер о њему немамо непосредног искуства, оида је и незгодно сматрати то узроком бржег кретања Земље знми. Боље би било то дефинисати као носледицу положаја Сунда у једној жижи Земљине путање. 0 календару (чл. 29, стр. 27) је речено врло кратко и само оно, што треба да се о том рекне на овоме месту. А то је са свим могло бдти без оне псгрешно унотребљене ознаке мннуга (на нр. 5 часова 48' 45") и није требало Румуне изоставитд из употребз јулијанског календара. Доста добро је објашњена разлика дужине „ дана и ноЛи" (чл. 31, стр. 32) ма да би све то могло бити много предизније, а мање допуларно. У толико је опет незгодно стилизован почетак чл. 32 (стр. 33) о грађанском дану и ноћи, којн одмах после наслова почиње: „Овако се узима дан астрономски, али треба водити рачуна и о утицају ваздуха. Овим угицајем