Просветни гласник

126

ПРОСВКТНИ Г.1АСНИК

ностаје дан у ствари дужи, а ноћ за толико краћа," Објашњење ових ставова долази тек накнадпо. Одредба о антииодима (чл. 32, стр. 34) погрешна је^ По њој су то онп људп, који се налазе „на истој земљоиисној ширини али и.ч је дужиаа за 180° друкчија." По овоме би били антиаоди и становгшци на ир. на 44° сев. шир. н 19° дуж. са сгановницииа на 44° сев. шир. и 199" дужине, јер је и ту дужпна за „180° друкчија;" то у сгвари нису антииоди. Чл. 33 (стр. 34) о земљиним иојасевима приређен је добро, саио му се мора замерити сувнше кратко излагање, а то је, у осталом, и главна карактеристика ове књиге. Код Гајстбека је револуција Земљина обрађена мало друкче. Између осталога, ту се помињу и неки докази за револуцнју, чега нема код Андрпћа. Код Гајстбека су докази: кретање сагелита око својих плапета, привндно кретање планета и аберација светлости (§ 12, стр. 33 — 37). Ти су докази лепо нротумачени, али се ипак и ту могло навести, у доказ револуцији, још и општност кретања, претежност Сунчеве масе, иоследпца III Кеплеровог закона, а да н не помињем, да се но Отш1ћшзеп-у може за иосредан доказ употребити и Хенглерово клатно. Објашњење Сунчевог кретања за време једне Земљине револуције (§ 13), нагиб и паралелизам Земљине осовине (§ 14) изведено је код Гајстбека веома сувонарним стилом тако да личи више на неку иотсетничку забелешку, него на уџбеник. То је код Андрића изнесено много простије и много лепше. Код Гајстбека је изведено објашњење годпшњих доба и иромене дужинв дана (§ 15, стр. 40) доста потпуно и концизно, а сами ток нојаве протумачен је врло добро. Овде је још добро урађено шго су приложене и таблице за трајање најдужег дана и најкраће ноћи и то за места од 0°—66 1 /. 2 ° ширине, а за тим још и таблица за колико дана Сунце не залази односно не рађа се на геогр. ширинама од 70° —90°. И поређење доба дана п годишњих времена код разних Земљпних становника изведено је овде сасвпм крагко и лепо. Ну о антиаодима и овде је непотиуно речено. Овде се вели, да су то становници „на једнакој географској дужини, а на иротивној геогр. ширини," што би било добро само кад би се додало односно променило у последњој реченици па да гласи ...„на суиротној а једнакој геогр. ширини." Добро су описане (али непрестано врло кратко) зоне Земљиае (§ 17, стр. 44), облик Земљиног пута (§ 18, стр. 45) као и иоследице Земљпног кретања по елиптичном путу (§ 19, стр. 45). Прелазећи преко ситнпјих напомена на овоме месту, желим нарочито указати на разложно унесени засебан одељак (§ 20, стр. 46) о еквацији времена, где је објашњено: прави сунчев дан, промена дужине правог сунчаног дана, средњи сунчани дан, једначење времена и појаве, које се објашњавају једпачењем времена. То је управо баш оно, што сам мало пре консгатовао, да се о томе не говори код Андрића (в. чл. 23, стр. 22 код њега). 0 календару се код Гајстбека говори засебно у додатку са много више „календарске одређености" него ли код Андрића. У VI одељку (чл. 45—56, стр. 45—52) код Андрића говори се о Сунчевом систему. Одмах у почетку је незгодно стилизована дефиниција астрономије, за коју се каже: , Астрономија. Ово је наука о звездама, којих има много милијуна у светском простору. И млечни пут је од безброј звезда. Још се виде и маглине као нека острва на небу." Овде и на другим местима врло радо се употребљава заменица овај а, о у место тај а , о. А кад претходно није ништа речено гита се и где види, незгодно је тек изненада рећи: „још се виде и маглине..." ; изгледа као да је неко набрајање пред овом