Просветни гласник

128

ПРОСВЕТПИ Г.1АСНИК

Метеорити се у чл. 49 (стр. 47) и ако доста популарио, али нетачно називају „звездама падалицама," јер то нису звезде нити звезде то падају. Ну, ако се то и пропусти, мора се ипак констатовати онако незгодно стилизован даљи сгав, у коме се вели, да су то тела, која „лутају у светском простору," да „обилазе око сунца" па се виђају и периодпчки „крајем јула и почетком новембра." Дутањем се никако не може назвати кретање тела, чије су путање добро познате и за која се сваког минута зна где су тако, да им се могло одредити и периодично јављање одн. револуција око Сунца. Оне две реченице о сателитима у опште (чл. 50, стр. 48) сувише су узаног обима. У једној се реченици каже, да су то тела, која се крећу око неких планета, а у другој, да „земља има само један месец, марс има два> а око јупигера обилазе 4 месеца", и — ништа више. Да ту случајно нису поменута два сателита Марсова (пронађена 1877), у тој би књизи о сателитима било онолнко, колико се знало још у доба Галилејево, у почетку XVII века. А за цело није било тешко ре1ш још на пр.: да Јупитер има 5 (а не 4) сателита, Сатурн 9 и 3 прстена, Уран 4 и Нептун 1, нити би због тога књига испала много опшнрпа. Књига намењена ученицима могла је биги без оваких празнина. Врло је незгодно стилизован иочетак чл. 51, (стр. 48) о сунчаном систему. Ту се вели како „сва иоменута тела чипе сунчани систем." Тај израа „сва помснута тела" овде је врло растегљивог значења, јер ће неко можда ту урачунати и звезде, које су такође помињате као „небесна тела," а оне немају никакве везе са Сунчевим системом. Другн ће се можда ограничити само на „поменЈте" планете, па у Сунчев систем неће урачунати сателите Јупитера, Сатурна, Урана ц Нептуна, нити пак зодијачну светлост, јер све те прилике нису поменуте! Колико је незгодно стилнзован и непотпун тај члан, ја ћу га овде цитирати целог, примера ради. Он гласи: „51. Сунчани систем. Сва поменута тела чине сунчани систем, у коме је сунце главно тело. Овај је систен поставио Еоаерник. Планете и месеци су по свој прилици одвојени делови сунчане масе, која је у великој давнини заузимала великн простор, можда до нептуна. 8емљи је најсличнијц марс. На њему има облака, мора, континената, острва и пада снег." Ето то је све о Сунчевом систему, макар да се о томе имало шта рећн и у тако кратком уџбенику, а овде је више од половине члапка чиста хииотеза. Од планета је нарочито Марс истакнут, ваљда с тога, шго „на њему има облака...", ма да се баш о облацима његовим таво много не говори или бар много мање него ли о* облацима Венере, Јупитера, ■ Сатурна ит.д. У наводу за Мессц наш (чл. 52, стр. 58) незгодно је речено, да му је „површина притиснута високим планинама," као да су планине нека страна тела на Земљи, на Месецу ит.д., као да оне нису облици њиховпх површинаСличан се случај види и мало даље, где се говори о Месечевом кретању, где стоји: „...Месец дође доцније на наш меридијан за 52'. Овај сат разлике долази.То задоцњење не износи 52' већ 52 мин. (јер је 52' —3 с. 28 мин.), а то није време од једног сата. И без овакнх незгода могао је бити ђачки уџбеник. Месечеве фазе (чл. 54, стр. 50) изведене су доста добро, ма да би онај популарни завршетак тога чланка могао бити друкчије стилизован. Појава помрачења (чл. 55, стр. 51) описана је т.ј. само је поменута толикократко, тек колико да се не би рекдо, да у тој књпзи није то дотакнутоА чланак о плими и осеци (чл. 56, стр. 51), којим се књига завршава са-