Просветни гласник

радња главног просветног савета

133

соирану, што је са свим корекгно; а у овој је збирци узет трећи ступан. за ирви глас. Ма да је наше мишљење, да је требало мала јектонија написати или једногласно нли трогласно, и да у том случају у сопрану треба да је основни тон, ми опет немамо ништа ни прогиву терце у соирапу, али онда не сме да се каже да је то написано по Корнелију. Ово „по Корнелију" написано је само ради тога, да би се збирци дало више важаости, тако исто као шго је и поред још неких песама написано „по Топаловићу", „по Марннковићу" „по .Тенку", „по Мокрањцу", међу тии Мокрањац никако не пристаје, да је •ои.о његов нацрт што се у овој збирци налази, а ми мислимо да нн остали не бп потписалп да су оно њихови „нацрти". Даље та су јектенија нодељена (ио Корнелију) у такгове. Мн мислимо да се ова јектенија пе смеју делити у тактове, јер су речитативна, и као такова немају правих погодаба за поделу у тактове. Но кад се већ хоће да се деле у тактове, онда треба иазити, да се музички акценат, што га природа такта одређује, поклапа са акценгом текста. Госаоди иомилуј! има акценат на слоговима Гб. . н ми.. ., а Берић је поделио тако, да је музички ритмпчки акценат пао на слогове ди и луј. Као што се види, ово је са свим погрешио. Велико Тебје Госиоди написано је у два гласа. Мелодијаје она, која се налази код Корнелија. Ма да се нама за ово „Тебје Господи" више свиди мелодија, која се у Србији пева и која се мало разликује од Корнелијеве, ми нпак доиуштамо и ову мелодију, али не можемо доиустити онај други глас, што је овој мелодији придат. Овај је глас (алт) скоро дословно узет из Корнелија. Он је на ономе месту код Корнелија коректан, јер је Корнелије писао у четири гласа, а овај исти глас (алт) у овој је збирци погрешан, јер су овде само два гласа, а не чегири. Сваки, који се ечбиљно бави музиком, зна, да се другаче пише алт у двогласноме ставу од алта у четворогласноме ставу. Нека се само логледају они полусвршетци, где је у сопрану I а у алту с, па ће се одмах видети некоректност овога алта у двогласноме ставу. „И духови твојему" и „Слава тебје Господи" погрешпо је. Мелодије народне ових респонзорија почињу осиовним тоном (тако их је јј Корнелије записао), а у овој збирци (ма да стоји по Корнелију) почињу трећим ступњем. Због тога су ове мелодпје искварене и неистините. То исто важи и за „троструко Господи помилуј". „Велико Амин", „ велико Госиоди иомилуј а и још једно „троструко Господи помилуј" јесте нацрт нок. Берића. Ми за сва ова јектенија имамо народних мелодија, и према ономе тачноме Борпћевом гледишту, да деца у школи ваља да иевају првенствено народне мелодије, ови Берићеви нацрти нису требали ни да уђу у ову збирку, тим пре, што они нису ни лепши ни коректнији од народних мелодија. Берићево је „Амин" само преиначени почетак народне мелодије, а завршетка нема, дакле пепотиуно је и погрешно. „Господи помилуј" такође је мало, али погрешно, преиначена народна мелодија. Од четири такта направљена су три. У последњем такту прве две четвртине ваља да буду половпне, а последња нота ваља да буде цела. „Три пут Господи помилуј" такође је слабо. Код прва два „Господи помилуј" такт је в / 8 , а треће „Господи помилуј" продужује се кроз два такта ( 4/ 4 такт). Она прва два такта не могу биги % такт. А ако их је Берић збиља таке замислио, онда је то погрешно, јер трећи и четвртн испољавају