Просветни гласник

134

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се као са свим различни од прва два, и изгледају као да су прилепљени, и као да нпсу делови једног целог. Прва два гакта, ма да су Фриволна, што у црквеној песмп не бп смело да буде, опет бар одговарају један другоме г али трећп и четврти такт (где је мотив позајмљеп од „Ускликнино с љубављу") са свим се одваја од прва два, п то веома ружно утиче II Побожност 2. Еад се устаје у славу. Ова је песма узета из Кухачсве збирке. Ми смо већ казали, да је збирка Еухачева неноуздана и да наше најлепше мелодије нису ушле у ову збнрку. То се одмах код ове мелодлје доказује. Ми имамо славских песа.ма много лепшпх него што је ова. А осим тога, ми сумњамо, да се ова песма овако пеиа. Тако н. пр. у четвртом такту реч „ славе" немогуће је да лежи па две осмипе (сваки слог но јед[у осмнпу). Та два слога не могу да буду тако кратки, јер се то противи дужпни осталих слогова у овој мелодпји. 3 . Моја лаЈја. Мелодија ове песме, само мало да се измени била би добра, а оваква каква је може поднети. Но други глас је са свим неспретно написан. Ми указујемо на пети, шести п седми такт. Седми такт је погрсшан и незгодан за певање, шести такт могао се згодно израдитп једном фигурисаном задржицом (УогћаН;), овако је монотон. У петом такту умањена је квинта незгодно употребљена два нут узастопце. 4. Молитва, за један глас. Ова мелодија, кад би под њом био други текст, била бп врло добра, али са овим текстом никако се не слаже. За молитву је требало узети какву другу мелодију, која би имала у себи мирнога побожнога израза, а не ову, чији карактер није никако иобожан. 5. БожиЛ, у два гласа (по нацрту Јос. Маринковића). Мн не верујемо, да би Јос. Маринковић потписао, да је ова мелодија његов нацрт. Ова мелодија није народна, али је подражавана народној мелодији и то сасвим рђаво и погрешно. Најнре ритмични периодични склоп ове мелодија неонравдано је неправнлан. Тако први стих простире се кроз два такга и једну четвртину (претакт) ; други стнх траје један и по такт; трећи сгих почиње на половшш такта, иа се иродужава још један и по такт; четврти стих траје два такта; петн стих такт и по; шести стпх два такта; седми стих такт и ио; осми два 'гакта; девети стих траје три такта. — За тим цојединн су слогови дулш него што би требало да су. Дакле, у целој овој песми нема рнтмичног јединства и хармоније, и по томе она није лепа, и ми мислимо, да -је деца не би могла лако научити на памет баш због тога неоправданог и непотребпог ритмпчног растројства, Стихови четврти и шести могли су да буду са свим једпаки. Но кад се је хтело да буду различни, онда је пре приличило, да почетак шестога стиха буде почетак четвртоме стиху и обратно. Ту је, у тексту, извесно набрајање, ређање; а у таквом случају природно је, да мелодија иде све внше и више, а у овој песми учињено је обратно. За тим. они свршетци са коронама, увек на различним местима у такту, са свим су неоправдани. Други глас (алт) ове иесме писан је такође неспретно: Ми указујемо на други такт, где други глас има тонове ?, с, 1 е, е, седми такт Г, е, е, е; дванаести такт е, е,'Г, е, е, Г; седамнаести такт Г, е, Ј, е. У сваком овом такту понављају се само по два тона, а то не може да буде леио, а што је најважније — : није морало тако да буде. Да је било само мало впше