Просветни гласник

136

ПРОСВКТНИ ГЛАС11ИК

а нарочито двогласне песме показују, да је то дело одушевљенога, али на жалост, неукога дилетанта. Нрема свему овоме, ми смо мишљења: Да се ово дело, овако као што је, не може штампаги; али како је пок. Берић, — који је био вредан и одушевљен дилетант и свакада велики пријатељ настави у опште, а нарочито настави песме у нашим школама, — уложио много труда око ове збирке; и, како је сама мисао за ову збирку изврсна, распоред н>ен и избор песама (текст) врло добар; то предлажемо Главном Просветном Савету: да се удовици пок. Берића за овај педагошкп носао одреди извесна награда, а да се коме стручноме и за овај иосао способноме лицу преда ова збирка песама, те да овај изради музички део. Ми смо уверени, да би од овога и оваквога посла било користи за наставу певања у нашим основним школама. 22/Х 1901 Београд. Ст. Ст. Моврањац. Гдавни Просветни Савет усваја ово мипгљсње г. Мокрањца с тим: да се повери г. Ст. Ст. Мокрањцу да ову „Збирку песама" преради према својим напоменама. XI Прочитани су реФерати г. д-ра Николе Булића и г. Јанка Лукића о „Уводу у изучавање грчких и латипских школских класика", који је г. Миливоје Поиовић, проФесор Богословије Св. Саве, у рукопису понудио, да се оштампа о државном трошку и употреби као помоћна књига за ученике гимназија и за ученике Велике Школе, који изучавају класичну Филологију. * РеФерат г. д-ра Н. Вулића гласи: Г,лавном Просветиом Савету Главни Просветни Савет решио је на својој ирошлој седници да се упигам за мишљење да ли се књига Мтегуа, т1го<1ис1;тп а ГекиДе (1е8 с1азб1диез бсоки-ез §гесз е1; 1а(шв од Јатеа (гО№ и 8а1отоп Кешасћ у преводу г. Миливоја Поповића може препоручити Господину Министру Просвете да је штампа о државном трошку као помоћву књигу за ученике средњих школа и слушаоце Велике Школе. Одазнвајући се почасти која ми је тиме указана ја сам слободан изјавити да је по мом мишљењу понуда г. Поповића као наручена. Једна књижица ове врсте неопходно је пзтребна ученицима средњих школа, ако се хоће да они читају грчке и римске класике с разумевањем, другим речима да их читају не само ради граматике него и због садржине. Ја знам Минерву из раније и сматрам је за красно делце; она обухвата у главном реалија која се налазе у средњешколскил класичним писцима, пружа оснм тога још много нгго шта што треба да знају они који уче грчки и латиаеки, свуда даје савремево стање науке и написана је врло лепо и врло јасно. Пошто је превод г. Поповића, колико сам се могао уверити, у сваком погледу ваљан, част ми је дакле препоручити да се ова ионуда прими. Хонорара ие тражим. С поштовањем Др. Н. Вулић.