Просветни гласник

наукл и настава 199

цинску науку — ми ћемо своје супротно гдедиште мотивисати и другим важним разлозима, које ћемо изнети у даљем излагању. Наша се критика односи пре свега на схватање појмова сугестије, сугестибидитета и хипнозе, пошто је оно основа експериментима и на њима основаним тврдњама и предлозима ВегШоп-овим. Сугестија по њему ннје ништа друго до примена подобности свакога човека да представу приведе у радњу. Да би одредио степен дечјега сугестибшштета који по њему стоји у управној размери с душевним развитком истога детета, пзводн он овај експерименат у будном стању: замоли дете које испитује да са потпуном пажњом Фиксира етолицу коју је он наместио у извесној даљини на крају собе. За тим сугестује: „Посматрај пажљиво ову столицу; ти ћеш, ма и не хтео, осећати неодољиву потребу да седнеш на њу. Ти ћеш бити приморан послушати моју заповест, па ма каква сметња да ти је на путу." Успе ли овај прост експерименат, онда ВегШоп објашњава да дете лако подлеже сугестији и хипнози. Само хипнотичко стање карактеризирано је по њему дремљивошћу, нешто отежалим очним капцима, врстом душевне тромости; особа је у неколико при свести, али се лакше, пасивно, нредаје уверавању. Ми тврдимо: сугестија ВегШоп-ова није сугестија у правом смислу те речи;његов сугестибилитет није сугестибилитет; његово је хипнотичко стање пре све друго, само не права хипноза. Ако се појам сугестије схвати како га ВегШоп схвата т.ј. да се дефинује као привођење иредставе у радњу, онда по нашем мишљењу није потребна нарочита нова, сугести-подагогика. Сваки савет, свака опомена, поука, молба, жеља, заповест, све би то биле сугестије којима педагогика већ одавно ради. И никако није нов проналазак да приступачност за ове нормалне мотиве човечјега поступања стоји у управној размери с његовим душевним развитком. Веп11оп каже: у колико се деца лакше сугестују, у толико су интелигентнија и поучљивија, у толико се лакше образују и васпитавају, једном речи, у толико су бољи ученици. Ми мислимо: у колико су деца интелигентнија, поучљивија, послушнија, у толико се „лакше сугестују" у смислу ВегШоп-ову, т.ј. у толико су више наклоњена да се управљају по жељи и заповести лекаревој или учитељевој, а да за то није потребна она сила, која је карактеристична за хиинотичну сугестију у правом смислу. Под сугестибилитетом у правом смиелу разумемо ми заједно с 1лрра-ом, 21ећеп-ом и др. одређивање поступања абнормално мотивираним или немотивираним иредставама, за чију се реализацију захтева смањивање или уништење критичке подобности коју има индивидуа у будном стању, а као што то бива код праве хипнозе. Ми смо се већ одавно навикли да одвајамо т. зв. површну хипнозу од праве, дубоке или еомнамбулистичне хипнозе. Само је сомнамбулистична хипноза обележена смањивањем или уништењем критичке подобности; само се у њој принудно реализирају немотивирана надахнућа која еу основа познатим хин-