Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

203

међу Физичарима; до надмоћности при представама дошла је она, коју је поставио Симер (буттег) год. 1759 и која се састоји у усвајању двају Ф .хуида, од којихје један позитиван а други негативан. По овој хипотези неко је тело неелектрично, кад се оба Фдупда налазе у њему у једнакој множини, те се у својим дејствима ниште. Тело се пак показује позитивно и.ш негативно едектрично, како је кад у њему више од једног или од другог Флуида. Делићи истог Флуида одбијају се, напротив делићи позитивног Флуида привлаче делиће негативног Флуида и обрнуто, јер теже да се сједине и неутралишу. Код трења се неутрални електрицитет разлаже у позитиван и негативан тако, да једно од тела, које се таре, добија позитиван а друго негативан електрицитет. Дељење електрицитета може да се изазове тако исго и приближавањем неког већ електричног тела, чиме се тумачи појава инФлуенце. И ако се одмах јавио приговор, да електричних Флуида мора бити у сваком телу у бесконачној множини, која се не може умалити, јер се ни најмање слабљење електричног стања не ноказује, ма колико му се електрицитет одузимао, ипак се ово гледиште о електрицитету одржало у сили више од једног столећа. И данас сејош код највише електричних по.јава основна представа оба електрицитета замишља као нешто матернјално. Ми говоримо и данас о електричном испражњавању, електричној множини, густини електрицитета, електричној струји и т. д. Овим материјама (Флуидима) приписују се силе са особинама, које припадају царству духова, јер их здрави разум, који не нагнње спиритизму, ипак не може да схвати. Дејство, које врши неко електрично тело на друго удаљено тело, не потребује за своје ширење ни посредника ни времена. У истом трепутку у коме неко тело постаје електрично, већ ће се његова дејства моћи да осете и на неком другом месту у светском простору. И -ако овакве представе о бестежној материји, која иродире и у најмање тело у бесконачној множини, противурече здравом разуму, ипак су оне биле довољне, да у почетку објасне посматране појаве електричног привлачења и инФлуенце. Али, теорији је дошла у помоћ још и једна друга околност. У год. 1785. доказао је Кулон (Сои1отђ), да се електрична привлачења управљају по закону теже. Овај закон за електрична тела гласи: сила, са којом два мала електрична тела дејствују једно на друго, аропорционална је њиховим множинама електрицитета а обрнуто ироиорционална квадрату њиховог одстојања. Правац ове силе пада у линији, која одређује одстојање оба тела. Ваш у то време славио је закон теже свој најлепши триумФ. Иочем је умовима било лако представити тежу као непосредну силу на даљину (асИо т (Мв^апа), т. .ј. силу, која се моментално на повољна растојања распростире, то је сасвим природно било веровати, да су електричне појаве, узимањем као сличне силе на даљину, сведене па њихове последње узроке.