Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

349

кцију, не би у том случају био примитивии и.ш паратактички начин говора, онда не знам, како би се место тога паратактичког начина говора у датинском језику могао употребити за исго зпачење зависан говор, т. ј. хипотакса. Како је апсолутни номинатив у паратактичном односу према глаголу, то ја паратаксу, у којој он стоји нисам ни истицао, јер је она и сувише јасна. Што је песнички и потоњи латински језик употребљавао номина тив место акузатива у класичном латинском језику, то је зато, да би избегао двосмисленост, јер класично „сопс1атап1 гдпет " значи и „пос вичу: ватру" и „повичу: ватра а то је могао урадити с тога, што се језик у том случају ослонио на старији и примитивнији начин говора, т. ј. на првобитну паратаксу, у којој номинатив није „гола реч", јер врши синтактичну Функцију. Наш се језик у том случају подудара са ». песничким и потоњим латинским језиком, ослањајући се такође на паратаксу као на старији начин говора, у ком је поминатив као синтактички објекат без исказаног облика зависности. Еако номинатив, и поред онога, што нам он као падеж за назив собом казује, мора увек вршити синтактичне Функције и према том бити субјекат, предикат и т. д., то нам и назив г. реФерента „једна врста цитата" синтактички тај номинатив ни најмање не објашњава. Назив „једна врста цитата" значи толико исто, колико и „номннатив је падеж за назив", а тим се не казује да врши и синтактичку Функцију. Како пак номинатив као реченични део мора увек вршити и синтактичну Функцију — а то је доста, па да не буде гола реч, па ма био и сам — то онда отпада и то, што за овај номинатив каже г. реФеренат: „Из овога се види да овај појав нема специјалног значаја за номинатив." Тако сам ,ја разумео апсолутни номинатив, а паратаксу тога нолинатива нисам хтео истицати, као што сам рекао, с тога, што је очигледна, већ сам то урадио код номинатива у § 11., где је она нејасна. Као што се види и апсолутни номинатив ја тумачим паратаксом. Назив „апсолутни номинатив" дао сам му зато, што је по облику независан, и ако му је синтактички однос објективан, а никако се не може узети да је „гола реч" као неки, тако да речем, прилепак, већ увек — н акоје без осталих делова своје реченице — мора вршити синтактичку Функцију било као субјекат било као нредикат, нрема том, како се јави у реченици и како се према том схвати. Како и примере у § 8. као и у § 11. тумачим паратаксом, то се нисам могао колебати, да ли да у примеру „ рекао му је: Ћ варалица а реч виралица протумачнм као апсолутни номинатив или као прирок, који је ностао паратаксом, јер је и у једним и у другим примерима номинатив постао паратаксом. Номинатив је у тим примерима из примитивнијег и старијег говора, т. ј. из паратаксе, и своју синтактичку Функцију, коју је имао у том примитивном (независном) говору, задржао је он и доц-