Просветни гласник

наука и настава

353

цијама се управо и одржавају речи и облици онакви, какви су. На шта је, дакле, облик једне речи, у ком је она изговорена, ако је то „гола реч" ил.и „једна врста цитата", т. ј. ако је то реч, која је без везе са осталим речима и ако је без икакве Функције? Да би доказао да је моје тумачење нредикативног номинатива па.ратаксом у примерима под бр. 11. нетачно, позива се г. рз»еренат на неки свој аукторитет, који он ничим не потврђује и ве.ш: „Овојепринципски нетачно. Јаснопт не може бнти сама узрок, да се у синтактичкој конструкцији узме место једног падежа други (јер се тада, иоред остадога. не би знало, зашто је овде напр. узет баш номинатив а не ма који други п., напр. генитив или датив), већ кад се за нсту спнтактичку фтнкцију могу употребити два начина, онда се може један од њих, и то потиуно бесвесно, употребљавати чешће од другога зато што је јаснији". Пре свега г. реценсент не казује, где то стоји забележено да је само његово гледиште нринцински тачно. Па кад се од два нанина, који се могу употребити за исту синтактичку Функцију, може један употребљавати чешће' од другога зато, што је јаснији, онда шта је узрок тој употреби него јасност, него то „што је јаснији", па нека је то и потнуно бесвесно. Кад јасност не би била узрок употреби једног падежа место другог, онда пе знам, како би се друкчије објаснио предикативни инструментал, који је дошао место предикативног номинатива и акузатива у примерима, у којима се због једнаких облика не зна, да ли је облик појединих речи номинатнв или акузатив, а према том се не зна, које је објекат, а које опет нредикат. У примеру као „добро назва зло" или „ зло назва добро не зна се, ни које је објекат ни које је предикат. Кадје, дакде, и после употребе номинагива место акузатива остала нејасност, онда је дошао инсгрументал, а томе није нишга друго узрок него језичка тежља за логичком одређеношћу. Да то бива бесвесно и сувише је позната ствар и зато пије било потребно да и о том говори г. реценсент. 11а и употреба номинатива предиката место генитива или датива, кад би при упогреби тих падежх као предиката настала нејасност, опет би била због језичке тежње за логичком одређеношћу. Тим, што ће се рећи да се од два начина, који се употребљавају за једну исту синтактичку Функцију, можеједан употребљавати чешће од другогазато, што је јаснији, не објашњава се тај јаснији начнн, јер нам ннје казано нити објашњено, откуда је тај номинатив и зашто је баш он узет, ане који други падеж, па да се синтактичка Функција јасније искаже. Казати „јаснији" начин то је само констатовање Факта, али не и објашњавање номинатива, који је узег за тај јаснији начин. Зато сам ја, не задовољавајући се само констатовањем јасности, као што то ради г. реценсент н рекао на стр. 161. и 162. свога рада да је употреба предикативног номинатива место акузатива због језичке тежње за логичком одређеношћу само последица даљег узрока и да се