Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

355

воре. Што сам и сам узео исти пример, то је стога, нгго је то и сувише познат пример. После тога каже г. реденсент : „Писац ове расправе иде и даље и види предикативни номинатив, који се развио из паратактичне реченице, и у реченицама као : „Ја сам члан друштва „Обилић." Довољно је, мислим, да споменем, да обе те речи састављају један нојам, да образују, кад стоје сасвим апсолутно, готово сложену реч, у којој се при промени само један део мења, што и доказује да је она сложеница, а таквих речи има и у српском и другим језицима доста, па да се разуме да овде имамо нравилан генетив од те речи." Као што се види, г. реценсент узима поједине речи као органске јединице и говори о њима само као таквим. Говорећи о појединим речима у реченици као језичким творевинама, г. реценсент заборавља синтактичке Функције, које врши номинатив, те с тога и излази да он сннтактички ништа не каже. Израз друштво „ОбилиК* није још сложеница, бар није права сложеница, те се стога о синтактичкој Функцији номинатива „Обилић" и може говорити. Па баш и кад би била то права сложеница, може се говорити и о синтактичкој Функцији номинатива „Обилић", јер је по Бругманусложеница синтактички комплекс речи, о којој ои вели: „УегвсћшП/! е1П вугЛаШзсћег \Уог1сотр1ех ш етег ДУог^етћеИ, зо пепп! тап (Иезе ет СотрозИит" (ОгипЉлез II р. 3). Негт. Јасоћ1 у својем делу ,Сотро811ит ип<1 ^ећепза^г", р. 19. е!с., говорећи о постанку композиције, вели о Бругмановој деФиницији сложенице: „ЛУепДеи «1г Лезе БеПпШоп аиГ сИе бупШе11са о(1ег 2изаттеп1)Пс1ш1§еп ап, зо коппеп л\'1г за§еп, с1азз зхе зуМакИзсће ^огЈсонцНехе ћезШшМег Аг1 гергазепИегеп, сПе 111 с1ег ТЈгзргасће зо ћаиИ§ жи-еп, с1азз з1е 2и \Уог1е1пћеиеп тегзсћтекеп копп1еп. Јепе зуп^аШзсћеп \\ г ог 1 сс ј тр 1 схе теагеп а!зо 1ур1зсће Сопз^гикШжеи, ТеИзтзе с1ег ТЈгзргасће, сПе тее§еп 1ћгез ћаиД^еп Сећгаисћез Кес1ик (ш1 ги Сотрозћа егНИеп." Делбрик у својој синтакси (8. р. 207.) вели: „Аћег сПе ће1§ећгасћ!;еп Ве1е§е §епи§еи с1осћ, ит ги 2е1§еп, с1азз 1п с1ег а11еп бргасћеп сПе аиз 2№е1 бићз1;апи\ т еп 1зез1:ећепс1еп Бе(:егт111а11ткотрозИа Шге е18епе зуп^акИзсће Аи%аће ћаћеп" (с! и р. 139.). Познато је да су на лр. детерминативне сложенице такве сложенице, у којима први члан стоји ирема другом у атрибутивном, апозицијоналном или сличном односу, или да су синтетичка компознта (која по садржини одговарају релативним реченицама) постала из прајезичких споредних реченица, у којима није исказан субјекат, на пр. дгЈбсродод „(теаз етег) зс1шег 1га§4." Говорећи о прелазу тих реченица у сотрозИа вели ЈасоМ: „8о1сће ^Уепс1ип§еп тп, ип1егс!гиск1ет бићјек! коип!;еп пиг еп1з1;ећеп, \уепп <1аа бићјек! 1е1сМ ш ег^апгеп т?аг, ипс! с1аз зе12(: уогаиз, с1азз \\о сћаз бићјек! П1сћ1 1е1сћћ 2и ег§апгеп \\'аг, ез аиз§ес1гиск1 \\'егс1еп тизз1;е. \УЈг конпеп а1зо уоп зо1сћеп Сотрозћа те зи-кага [= „(теаз ејпег) 1еГсћ1; тасћ!"] аи! тс1о§. Ке1.-рагИс1р1а1-ба1;2е тИ ип1егс1гис1с1ет бићјек!;, ипс1 топ сИе-