Просветни гласник

356

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

веп аиГ зо1сћс тИ аи8§е8ргосћепет биђјек! бсћПевзеп. Бабб Ше Вргасће пиг зо1сће Ке1.-раг1.-8а{,2е, ш с1епеп <1аз 8и1)јек1 пхсћ(; аиз§ес1гиск(; луаг, ги СотрозИа егз1аггеп Незз, 181 1е1сћ(; ће§ге1Шсћ. 1)епп таге с1аб 8и1зјек(; 111 <1ет СотрозНит аи8§е(1гиск1, зо ћШе ез те т с1еззеп Уог§ап§ег, с1ет Жећепза^е, зеЈпет РгасНса!, (1ет Ее1. рагк, уогаиздећеп тизбеп, с1. ћ. е8 "етаге егз^ез СШес! с1еб СотрозНитз §етеогс1еп. Јп с1ег§1. СотрозИа ћа11е с1аз егз!е ОНес! зо№оћ1 8ићјек(, а1з аисћ Оћјек! (1ез теИеп 6Нес1е8, (1ез Ке1. рагк, зегп кбппеп. ШсМ пиг ит Дег (1а(1игсћ ћесПп§1еп 2тсе1(1еи1л°,кеН; 2и еп1§ећеп, т1е(1 сНе бргасће ез, 1П <1ет СотрозНит (1аз 8ићјек1; т с1ет Ке1. раг(;. аизгискискеп, зопДегп посћ аиз етет ап(1егеп 6гип(1е. Јп егпет СотрозИит (1еи1;е1 патИсћ сНе 81еПип§ с1ег ОПес1ег е1п 8опз1; шсМ аиз§ес1гиск1;е8 Аћћап§ј§кеН8Уегћа11;п1з, зопс1егп е1и УегћаН;п1з §аш апс1егег Аг!;. 1)аз "УШегзкећеп, ће1(1е ће1;его§епе УегћаНпЈззе 111 (1егзе1ћеп АУелзе с1игсћ СотрозШоп аизшсНискеп. та§ <Не бргасће ћетео§еп ћаћеп, пиг (Нејеш§еп Ке1.раг1;1сЈрЈа1-8а1/е т СотрозШз §ет88егтаб8еп ги 81;егео1;ур1геп, 111 с1епеп (1аз 8ићјек1 111СМ аиз§е8ргосћеп теаг, бошЈегн 111 бескпкеп ег§апг1; \\ т иг(1е" (СотрозИит ип(1 ^ећепза!/, 8. 41.—42.), а затим опет вели: „Б1е аНезкеп СотрозИа сНезег Аг(; 8шс! а1зо 81егео1урЈг1;е Кећепза1;/е, 111 (1епеп с1аз пот1па1е Сотр1етеп1; с1еб Ве1. раг1. посћ оћпе Сазизегнћт"' \уаг.... Мап ћс(1епке, с1азб с1аз Ке1. рагк а1з РгасНса!; с1ез ЖећепбаГгез ећег с!ег уегћа1еп а1з с1ег 110ттаћеп брћаге апоећбг!, ип(1 (1а88 шсМ е.8 бе1ћб(;, зопс1егп с1ег ^апге Мећеиза1;г АМгЈћи! с!еб ге§1гепс!еп Котепб таг" (Љкк 8. 43.). Хтео сам само да покажем да се и о појединим деловима. сложеничипим може говорити синтактички стога, што и делови сложеничнни врше синтактичке Функције. Да у нашем примеру „ Ја сам чдан друштва „Обилић" израз другитва „Обили&" није још права сложеница, види се и по том, што се место израза друштва „ОбилиЛ" може употребити и апозитивпи однос (Ја сам члан) друштва „Обилића", који казује исто то, што и израз другитва „ ОбилиЛ ". Да се апозиција развила из паратаксе, имамо доста примера у латинском језику. 0 том постанку апозиције из паратаксе вели Шмалц: „ГМе игзрппо-Нсће Гопп с1ег Рага1;ах1& ћа(; з1сћ аисћ 1Ш АррозШопзуегћаИлиз егћаћеп, ипс! 80 егзсћеш!; 111 с1ег бргасће с1ез Уо1кез, а,1зо ћезоп^егз ш АШак... 2. В. Р1аик Сарк 232 пат тахита рагз 1'еге тогет ћипс котгпез ћаћеп!, Епп. ће1 С1с. Гат. 7, 6, 1 диае СогтШит агсет аИат ћаћећап(; (= СогчпИп аНат агсет)" е!с. (Напс1ћ. с1ег Иазз. АНегГ. \ т оп Ми11ег, II, 2 3 , б. 225.). Тако и у Са(;о г. г. 93. атџгсат сиш а^иа соптпзсе^о аеуиаз раНез место ашигсае е! а^иае аедиаз раг1ез. У класпчном латинском језику очувао се овај облик првобитне паратаксе код дистрибутивне апозиције, на пр. ба11. Сак. 37, 6 тиШ з1ћ1 дигздие 1аПа 8регаћа(; е(;с. У нашем примеру „Ја сам члан друштва ОбилиК" осећа се номинатив „ОбилиИ" и као релативна реченица тако, да се може н>ом и зд-