Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

357

менити, осећа се, дакле, као да је „Ја сам члан друштва, које се зове ОбилиА ". Али како у прајезику није бидо обележја за сноредне речениде, то је до развитка релативне заменице и место релативне реченице стајала граматички самостална реченица. Тако и релативна реченица „које се зове ОоилиЛ " стоји место првобитне самосталне реченице, јер је реченица „зовесе (8С. оно—друштво) ОоилиК " управо одговор па питање којег ? (зс. друштва), и стоји према првој реченици паратактично. У латинском језику имамо у Рошрон. Ме1а II, 115 пример : 1рза (зс. 8ЈсШа) јп§еп8 е(; 1гИш8 рготипШгЈЈз 1п с1Ј\ т егза ргосиггепз дгаесае ПМегае 1та§1пет, (|иае (1е11а (ПсИиг, еШсИ (сама врло велика и пружајући се у различне стране трима гребенима гради слику грчког слова, које се зове делта), у ком се у релативној реченици на нитање фае? одговара са ЛеМа (НсИиг, и који се може превести тако, да се релативна реченица преведе и самим номинативом, који је предикат у релативној реченнци, дакле... „гради слику грчког слова делта ", па да се тим предикатпвним номинативом релативне реченице каже опет исто то, што и целом релативном реченицом. Тако је наш пример „Ја сам члан друпгтва ОбилиК" постао управо из две самосталне реченице. Како нас друга реченица уиућује на прву, то се и њен субјекат изоставља стога, што нам је увек у. свести. То изостављање субјекта у другој реченици буде узрок, те се изгуби осећај да је преосгали номинатив предикат самосталне реченице, а затим буде померен и увучен у прву реченицу са оним обликом, који је имао и у првобитној реченици, у којој је био номинатив предиката и као такав се после петриФиковао и тако постао непроменљив. Тако је, мислим, иостао и нример, као: „То сам читао у књизи (делу) римска историја " и т. д., место чега се може рећи и: „То сам читао у књизи. Књига се зове римска историја ." Да се у оваквим случајевима друга реченица, у ко.јој је тај индеклинабилни номинатив иредикат, ослања на претходну реченицу, види се и по том, што се реч, у којој се налази неисказани субјекат друге реченице, не може никад изоставити, те се стога не може ни казати: ,То сам читао у „ римска историја ", већ само : „То сам читао у књизи римска историја " или „То сам читао у римској историји " (подразумева се увек: књпзи). Да је н номинатив „ ОбилиИ " прирок првобитне паратактичне реченице, види се и из оваквог примера: „Кад су ме запитали, које је ово друштво, кажем им: друштво (је) ОбилиК."- На то се иитање може одговорити и самим номинативом : (кажем им): ОбилиЛ " стога, што се субјекат, који нам је у свести, изоставља, а изоставља се зато, што се друга реченица наслања на прву тако, да се њен субјекат, који нам је у свести, налази у некој речи у претходној реченици и баш због тога се тај субјекат друге реченице и не казује, већ само предикат. Пример: „Ја сам члан друштва ОбилиК" граматички исказан имао би овакав облик : „ Ја сам члан друштва: (оно — друштво се зове) Обилић ". Да се реч иретходне ре-