Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

325

дноставна маса, већ се појављује у већим или мањим, обичио лоптасто јајастим капљицама (вакуоле), а код старијих ћелија обично се све кашвице слију у једну једноставну масу, чији обдик зависи од облика неисиуњена иростора. Он није ништа друго, до раствор разноликих органских и неорганских једиљења у води. У са свим младим ћедијама, нарочито оним што се налазе на темеиу биљних иупољака и завршној тачки кореновој (меристемске ћелије), ћеличнога сока обично нема, него ■се појављује тек доцније. Поглавити му је задатак, да служи протоплазми као резервоар за воду и она једињења, која се налазе у њему растворена. Да би се видели сви ови делови ћелије, треба од ма којега живог биљног дела одсећи што тањи листић, метнути га у кап воде на правоугаоној стакленој плочици (предметна плочица), па га поклопити једном тањом, мањом и четвртастом плочицом (поклопна плочица) и посматрати на микроскопу. Ако је пресек довољно танак, види се маса ћелија, на којима, у већини случајева, можемо посматрати све поменуте делове. Ну како је често тешко подесити довољно танак пресек, пресек само са једним слојем ћелија, најбоље је скинути покожицу са којег биљног дела (нпр. с листа, цветних лисака, и т. д.), јер се лако скидају и имају махом само један слој ћелија, а врх свега, у њиховим се ћелијама ретко кад налазе и какви други делови, сем поменутах, те се они с тога, као ничим немаскирани, у толико боље уочавају. Ми ћемо овде посматрати ћелије у скрамици, скинутој са наличја листа из главице црног лука. 1 ) Ради упознавања са најинтереснијом особином протоплазмином, са њезиним кретањем, најзгодније је посматрати на микроскопу длаке жарке са коприве. Ту се види, да се протоплазма креће у свима правцима и да све њезине струје или потичу или увиру у једно место, слично крвотоку код човека, где крв једним путем одилази из срца, да би се другим вратила; с тога се таква врста њезина кретања називље циркулација иротоалазме. Видећемо мало после, да се она може кретати и друкчије. Сем ових битних делова сваке ћелије, у многим ћелијама, са нар-очитим задацима, налазе се још и многе друге материје. За разраду наше теме довољно је, да се од свих тих материја упознамо само са хлоропластима и скробним зрнима. Сви делови зељастих биљака, а код дрвенастих по правилу само млади леторасти, кад су изложени упливу светлости, махом су зелени. То им зеленило долази од једне нарочите зелене материје, назване хло-

') Овде је предавање прекпнуто ради посматрања. Како је, због нногобројности посетилаца, посматрање трајало сразмерно врло дуго, по жељи г. надзорника Протића следећа посматрања на микроскопу нису вршена одмах где бн их иначе ваљало вршити, већ за време одмора, као и пре почетка и свршетка рада носле подне.