Просветни гласник

326

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

роФн.«ш, која је везана за ситна зрнца, разнодикога, најчешће лоптастога или јајасто-дугуљастога облика, позната иод именом хлороиласта иди хлорофилних зрнаца. Хлоропласти су уваљени у протоплазми, а обично их има у ћелијама неколиких слојева испод иовршинскога слоја. У ћелијама површинског слоја зелених и зељастих биљних делова има хлоропласта само изузетно; тај се слој лако одваја од остале биљне масе у виду танке и провидне скрамице (епидермис), са чега лако пропушта сунчане зраке до дубљих, зелених слојева. Сви су хлоропласти састављени из два дела: из уклупчане и безбојне протоплазматичие масе (леукоиласти) и зелене материје (хлорофил), којајебоји. Сам хлороФил није такође једноставна материја, већ је састављен из две друге бојене материје: једне чисто зелене боје (хлороФилно зеленило) и друге жуте (ксантофил) 1 ). Задатак је хлоропластима, да под утицајем светлости узимљу из ваздуха угљен диоксид (С0 2 ) и да из њега и воде справљају органске супстанције за биљку, или, како се то друкчије каже, да. врше асимидацију угљен диоксида. Хлоропласти се могу најлепше впдети у лисним маховинским ћелијама и у ћелијама зелених алга, јер их не треба нарочито препаровати; али то ни најмање не искључује њихово лепо виђење и у ћелијама зелених делова осталих биљака, само кад се посматрају у довољно танком слоју Да бисмо из једнога посматрања извукли двојну Корист, посматраћемо вршно лишће ове зелене алге (СћагаЈоеШа). Лњшће је њезино састављено само из једног реда ћелија (ћелични конац). У свакој од тих дугачких, цилиндричних ћелија види се многобројна, повећа и елипсоидна, зелена зрнца, приљубљена уз ћеличну опну, и она нису ништа друго до хлоропласти. Спусти ли се мало објектив микроскопов, толико, да се унутрашњи део протоплазме јасно види, запажа се, како се он живо креће све дуж спољнога, танкога слоја протоплазме, који се не креће и у који су уваљени мало час поменути хлоропласти. Овако кружно кретање, иди целе протоплазме илиједнога њезина дела, називље с еротација иротоилазме ; она је, поред циркулације, још једина врста протоплазмина кретања. Скробна се зрна обилато налазе у ћелијама многих биљних делова (у многом семењу, дуговечном корењу, ризомима, сржи, сржним трацима и т. д.) Она су махом лоптастога, елипсоиднога или јајастога облика,

') Уз номоћ алкохола или етра и бензола могу се лако одвојити обе ове боје из хлорошаста. Ако се изгљечи младо, јасно зелено лишће којег стришог ашта, или гране које маховине, на се нотопи у алкохол или етар, он ће из хлоропласта екстраховати хлорофнл и постаће зелен. Мућкањем тога алкохолског раствора хлорофила, у једеој епрувети, са приближно једнаком количином доданог бензола, хлороФил ће с& распасти у саставне делове: хлороФИлно зеленило раствориће бензол, а ксантоФил остаће у алкохолу. Како су сведифичне тежнне алкохола и бензола неједнаке, кад се мешавина остави на миру за који тренутак, сваки ће се од њих са својим раствором јасно издвојити од другога.