Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

327

уваљена су у протонлазлш, а каткада се виђају, у врло ситним обллцима, и у хлорондастима. Услед неједнаке расподеле воде, изгледа као да су састављена све из самих слојева, који су у односу један према другом махом ексцентрични. Састоје се из скроба, воде и врло мале количине непела. У води се не растварају, већ у млакој води само бубре, претварајући се у лепљиву масу (ћириш); раствор јода у води боји их плаво. Од значаја су, јер служе не само као депонована храна за доцнију потрошњу, слично мастима и лоју у телу човечјем и животињском, већ и као материјал за стварање ћеличних опана. Поред тога, за то што се често виђају у хлоропластима, изгледа или да су она ирви, непосредни продукат стварања при асимилацији угљен-диоксида, или, ако не то, а оно да су први чврсти облик, у који се преобраћа први, још довољно непознати, продукат асимилације. (наставиће се)

ОДНОШАЈ ДРЖАВЕ ПРЕМА ДРКВИ V ВИЗАНТИЈИ од д-ра Хајнриха Гелцера ПРЕВКО Ј. Р.

Хришћанска је држава као и античка ујединила у личности монарха шрепит и засег<Мшт. Већ је Консгантин, равноапостолни, потпуно појимао ово од старина наслеђено -царско право. Тако пише он великоме Атанасију: „Будући да знаш моју вољу, то дозволи свима слободан приступ, који хоће у цркву да ступе. Јер ако дознам, да си некојима сметао да припадају цркви, или да си им забранио улазак, послаћу одмах једнога чнновника, који ће те на моју заповест скинути и отправити на друго место" 1 ). Црква пак признавала је ово право надзора као старо римско наслеђе без икаква околишења и са неком извесном наивношћу. Када је велики Донат узвикнуо: „Од куда да се цар меша у црквене послове?", одговорио му је' Григорије са епискоиском достојанственошћу: „Апостол Павле учи: Молите се за краљеве и старешине, да бисмо могли с њима у миру и у слози живети. Није држава у цркви, него је црква у држави, а наиме у римској држави, коју Христос у Песми над Песмама назива Диваном, са речима: „Дођи избрана моја невесто, дођи са Ллвана, а то ће рећи: из римске државе, где су

!) АЉапав. аро1о§. соШга Апапоз с. 59. просветни гласнпк II књ., 3 св., 1902.