Просветни гласник

328

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

светиње, чистота и девичанство, којих нема код варварсках народа, а све када би их и било, не би имали онде никакве заштите" 1 ). Но када је Констанције, син великога Константина својски почео подупирати јеретике, тада отпочеше ортодоксни епископи наглагпавати самосталност цркве. Они се туже, да се помоћу царском непријатељима Христовим исиуњава свака жеља. А када се против царевих наредаба почеше позивати на каноне, добацује им ватрени владалац: „Оно што ја хоћу, т.о нека се сматра као канон," но епископи смело одговарају да он царство нема од себе, него га је добио од Бога, саветују му даље да не уништава цркву и да се римска државна власт не пача у вођење прквених послова-). Стари и у дворској служби оседели Хозије из Кордове пише цару: „Као што би се узурпатор твоје власти противио Божјој заповести, тако пази и ти да не учиниш грдан грех, грабећи власт црквену у своје руке. Нити ми имамо права да владамо на земљи, нити имаш ти власти да све себи грабиш" 3 ). Овде се дакле јасно дели политичка власт од црквене, али овде говори умерењак. Но особито одлучно иступио је за слободу цркве св. Атанасије, који је за свога скоро по вековнога, понтиФиката био у борби и трвењу кад мање кад више са мнгобројним владарима који су се измењивали. 0 Констанцију, који се позивао на свога оца, изјаснио се овако: „Он ради свим силама да Аријанце пусти у цркву; он је њихов старешина а остале шаље у изгнанство . . . И зашто он, који тврди да се обзире на црквени канон, зашто дела све овоме на супрот? Који је то канон који дозвољава да се из палате поставља епископ? Или који канон налаже, да војници смеју ступити у цркву ? Који канон допушта, да сотИ;е8 и неразумни ушкопљеницп пресуђују у црквеним стварима и да својом наредбом објављују одлуке тако званих епископа? 4 ) или: „Ако су епископи већ нешто закључили, шта има цар даље да одлучује ? Ако пак цар сме претити, на што онда епископи ? Када је још каква одлука цркве добида царску потврду, или када је у опће закључак цркве достављен царскоме знању? У прошлим временима одржани су многи синоди, али нити су Оци о

Ј ) В. Ор4а1. МПег. III, 3. Гаврилу Обеспену, епископу ордеанском не свиде се ове речи, те се труди да вештим излагањем умањи њихов значај. Његово излагање види у Ил§пе Ра<хо1. Ба1. XI. 999 С I). Наш цитат побија и Грисара у деду му ОеасћкћЈе Кошз апЛ с1ег РарвЈе 1,276 када тврди: »Еако се Христос на вештачкии споменицима представља као највиши судија, то је он као законодавац нризнат и у јавном животу. Противни гдасови разабиру се само онда, када је усдед тренутннх забдуда и незнања поремећен мир нзмеђу обе вдасти, и вада је заслепљеност царских влададаца, као што је случај са Ваденсом или пре њега са Констанцијем, потпомагала јерес". Али цезаронапистички непријатељи донатиста бљеште у сјају најчистије ортодоксије. 2 ) АШапаз. ћјз(;. Апапогит с. 33.34. 3 ) на спом. месту с. 44. 4 ) АШапав. 1пв(:. Апап. с. 51.