Просветни гласник

336

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чец, протлоставпо јс своју част и рат истини. Петар Јерусалимски изјавио је пред једиим скуиом монаха, да је сваки онај против Халкидона, који буде пристао уз овај нови декрет, а доцкије се владао као жена У рају 1 )Дару Јустинијану ставља за углед његове претходнике. „Цар Маркијан држаоје, даје безбожно и скрнавно претресати поново неку ствар, над којом су свештеници изрекли последљу реч; он не дозвољаваше никоме да о нечем расправља, о чему је већ донесена тачна и последва одлука .... Цар Маркијан ирави отац државе и истинити син цркве, који је свештеничке одлуке само извршивао а не стварао (засегс1о1аНига поп ргаеушв, вес! ресНзедииз <1есге1;огит) изјавио је у своме едикту, да онај, који после нађене истине још и даље истражује, лаж тражи" ,Он једобро схватио у којим приликама има да покаже владалачку моћ г а у којима опет, да се покаже као смеран хришћапин ... Тај смерни владар добро је знао, да краљ Озија није остао некажњен, када је хтео да жртвује, што је свакоме свештенику другога ранга допуштено; он добро знађаше, да није допуштено нешто, што је у хришћанском веровању утврђено, још једном подвргнути претресу и ако би за то мање кажњив био; он је тачно појмио да није допуштено постављати нове каноне, јер то право припада скупљеним свећеницима првога ранга... Никада није смерни и мудри цар помишљао, да он, лајик, може без казне оно порећи, што су св. Оци у веровању утврдили" 3 ). Исто тако хвали он и његова наследника ,/1ава. „Гледајте како је у оно време хршнћанска слобода, чпји смо ми заступници, смела одговарати, јер богобојажљиви цар Лав није застрашавао божјег свећеника са светском влашћу, коју је прнмио, него ју је употребио за уништење човечјега страха, дабп појачао страх пред свемогућим Богом, јер он пише: „Одговарајте без икаква страха пред људима и без обзира наклоности или мржње према коме; пмајте само страх пред свемогућим Богом".... Он је добро знао да од силаска Господњег на земљу само поганички цареви имађаху и ипрепит и басег(1о1шт, и стога је држао, да ово право не приличи хришћанском владаоцу." 4 ) С друге стране опет опомиње он цара Јустинијана, стављајући му за пример његове претходнике: Констанција и Зенона, који се усудили да врше послове свећеника. „Не

Ј ) ГасипДиз Негш., рго ДеГепвшпе 4гшт сарр. IV. 4. Од стране протестантских теолога осуђиван је Вигилије врло често због његове несталности. Но не сме се изгубити из вида онај стални осећај страха од смрти, у коме се налазили тадашњи људи. С друге стране опет када се узме на ум како се наше више свећенство у свакој лрилици уме да прилагодп наредбама од горе, тада ћемо бити много Олажи у осуди, ових античких људи. г ) па спом. м. XII. 2. 3 ) на спом. м. XII. 3. 4 ) на спом. м. XII, 3.