Просветни гласник

502

ПРОСВЕТНН ГЛАСИИК

влажно, транспирација је врло мала или је нема готово никако. То не долази само од засићености ваздуха воденом иаром, већ и од промена извршених на стомама. Сама засићеност ваздуха истина смањује количину испарене воде, али и онда, кад је она највећа, поопто није апсолутна, не би је ни приближно свела на нулу. А што се то ипак дешава, узрок је овај. Кад услед повећаног стања водене паре у ваздуху наступи слабије транспирирање, природно је, да ће се у ћелијама сунђерастог паренхима новећати тургор услед нагомилавања неиспарене воде. Због тога наступиће између њнх узајамно потискивање у тежњн да се заузме већи простор, а како оне могу увећавати своју запремину само на рачун незаузетих простора у лнсту, значи, да ће се као последица јавити смањивање интерцелуларних шупљина и затварање стоминих канала. Сем стома и напред поменутих физичких узрока, има још и многих других, који одређују, да ли ће трансппрација бити оваква или онаква. Ми ћемо поменутн само два. Кад се носматрају неке зелене биљке, као што су нпр. маховине, на чијем лишћу нема стома, запажа се и код њпх транспирирање, и то доста моћно. Тај Факт јасно говори, да се испаравање воде мо;ке вршити п без сгома. У свима таквим случајевима, кад се водило рачуна о особинама површинских ћелија, нашло се, да. им опне нису јако задебљале. Према томе, транспирације биће увек г можда само мање, п па онпм биљним деловима, којп, и ако немају стома, имају површинске ћелије са танким опнама; на против, ако су те оппе задебљалс, као 1пто је случај код нијвећег броја биљака, испаравања неће бити. Сем тога, на транспирацију има јак уплив влаасност земљишта, на којем расте дотична биљка, као и ступањ концентрације соли у природном или вештачком хранљиву раствору. Кад је земљиште довољно влажно унос хранљива раствора и ендосмотични притисак биће много већи, а тако исто и транспирација, само ако су остали услови повољни, јер ће ћелије, које ограђују крајње огранке дрвенастих делова Фибровазалних снопића, имати увек чим ће задовољити своју сисалачку моћ. Обрнут је случај, ако је земљиште и сувише суво. У вези са овим стојп и опште позната иојава, да су биљке, које расту на сувом земљишту, увенуле, упредене, дочим су оне на влажном увек једре и веселе. Што су прве биљке увенуле и упредене, долази од умањеног тургора њиховпх ћелија, нарочито лисних, јер немају довољно сокова у трахејама, којима би попуниле количину воде, утрошену транспирацијом. Сличан утицају влажног или сувог земљишта, јесте и утицај концентрације соли. Кад је раствор соли јако концентрован, мање се уноси у биљни организам него кад је ређи, ношто је разлика између његове густине и ћеличнога садржаја коренових длака мања, са чега ће ендосмоза бити слабија. Са тога узрока, кад се праве вештачки хранљиви раствори, не смеју се употребити произвољне количине солн, већ одмерене, како раствор не би постао јаче концентрован, но што би требало.