Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

503

* У хранљивим материјама, које се помоћу корена уносе у организам, као што смо видели још у почетку, нису заступљени сви потребни едементи за исхрану једне биљко. Тамо је речено, да се биљке хране и неким гасовима. Такви су гасови: угљен-диоксид, кисеоник п азот. Остаје нам да видимо, на који начин их биљке уносе у свој организам. Биљке уносе гасовиту храну на два начина. Први Је овај. Вода, као што со зна, има ту особину да апсорбује гасове. Ирема томе, свака вода, која долази у додир са атмосФерским ваздухом, апсорбоваће из њега неки део поменутих гасова. Ако сад таква вода уђе у биљни организам ендосмотичнпм путем, увеће собом и њих. Ио овом начину свака биљка придиком узимања хране из земље уносн и извесну количину потребних гасова. Одговор, откуда њих у земљи, врло је лак. АтмосФерски талози при пролазу кроз ваздух апсорбују их и уносе у земљу, затим у храпљиви раствор, па најпосле и у саму биљку. Сем тога, и у самој земљи има гасова, који постају или распадањем органских материја, или су диФузним путем продрли кроз разнолике њезине пукотинице из ваздуха, и такве гасове вода такође аисорбује, кад их задеси. Ну сем овог унашања гасова иомоћу воде из земље, могу се они, по овом начину, унети и друкчпје. Опне свих површинских ћелија, ношто су порозне, влажне су више или мање од ћеличнога сока. Капљице његове, које се надазе у порама, иошто су у непосредном додиру са ваздухом, апсорбоваће потребне гасове, да их одатле иренесу дубље, прво у ћедични сок дотичне ћелије, а додније, ендосмотичним путем, у друге, ближе или даље. Крајња мета унесених гасова по овом првом начину очевидно је сунђерасти паренхим лишћа, јер је он мета и свима соковима у којима се они налазе растворени. По другом начину, потребни се гасови уносе диФузним путем погдавито кроз стоме на лшпћу у интерцелуларне шупљине, да би се доцније, тим истим путем, или по првом начину, унеде и у саме ћелије сунђерастог паренхима, у накнаду за изгубљену воду или гасове, створене у њима разноликим хемиским процесима. Кодичина унесених гасова у једну биљку ио овом начину дадеко надмаша ону, унесену по првом. * Из свега до сад реченог о узимању и проносу сирове хране, било течне или гасовите, из средина, у којима биљка жнви, јасно је ово: да се, на крају крајева, сва унесена храна ирикуиља у лишКу, а нарочито у сунђерастом иаренхиму његову. Шта бива даље са њом, какве промене претрпљује док се не преради, на који ће се начин зготовљена потрошити, и још многа друга интересна питања у том правцу, и ако су красне теме, не могу бити предмет данашњега разговора из узрока, поменутог још у почетку.