Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Ве1а1јупе гесешсе и ћгуа1бкош јегјки. Мар1вао с1г. А. Мизгб (РгеМатрапо \г СХХХШ кпј 1§е ; ,Еа(1а ји§оз1оуеп8ке акаДетце гпапобИ ] итје^повИ). ХЈ 2а§гећи 1899, 48 (76—117). Изак (Ноп1ске Ивкаге. До сада нам је Мусић дао више изврсних иридога за нашу синтаксу. Такав му је н овај прилог о релативним реченицама у нашем језику. Релативне реченице дели Мусић на две врсте (стр. 1.). У једној се врсти релативних реченица протеже релатив на супстантив. Такав се релатив може заменити анаФоричким (демонстративним) прономеном (адјективом или адвербом). Тако се у примеру: Мили Боже, на свему ти Фала, који си ми био на помоћи! Но не Фала мојој старој мајци, која своје искоби дијете, Вук, пјесме II, 86 у првој реченици који односи се на супстантив „Бог," и може се заменити персоналним прономеном ти (си ми био на помоћн), а у другој се односи на супстантив мајка и може се заменити анаФоричким прономеном она (своје искоби дијете). Глагол се у оваквим релативним реченицама налази у опште у оним облицима, у којима долази глагол у самосталним реченицама. Другу врсту (стр. 3.) чине такве релативие реченице, у којима се релатив протеже на колеративни или анаФорички прономен (адјектив или адвераб), који се често и изоставља (на нр. Какво семе посејеш, онако ћеш и жито врћи; Ко зна боље, широко му поље, народ. посл.). Често се релатив протеже и на такав демонстратив, који није љегов корелатив, на нр. кад се куда не протеже на онуда, већ на онде. Глагол се у релативним реченица ове категорије може налазити у свима облицима. Пре одговора на питање, чим се може заменити релатив у другој врсти релативних реченица, испитуЈе Мусић научно и сасвим зналачки употребу индефинитних ирономена и адвераба, који имају два облика, један са не (на пр. неко, негде и т. д.) и други без не (на пр. ко, где и т. д.). Дуализам тај долази отуда, што сваки облик има своје одређено значење (стр. 9). ИндеФипита са не назива индивидуалним, јер показују