Просветни гласник

440

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У другој вези говорило се већ код нас о оскудици, гиикости у уџбеницима; избегаваље враћаља један пут већ поменутим Фактима доноси собом таку укоченост историјског материјала да она смета ученицима да представе историју не као ред линија које се пресецају, него као једну ираву линију, с које се не може силазити ни на коју страну. Да узмемо за пример историју пољских деоба. Наравно да је о тим деобама боље говорити у општој вези, да се не понавља једно исто у историји развих земаља или да се та историја не дроби тако да се у историји Пруске говори само о пруским добитцима, а у историји Аустрије само о аустријским, ^'е је најзгодније место за излагање пољскпх деоба општи нацрт међународне нолитике друге половине XVIII столећа. А то неће сметати да се о том Факту као већ познатом говори ученицима и на другим местима т. ј. у другој вези па и другим појединостима. Ја бих уметнуо унутрашњу историју Пољске после историје њених деоба те ученик сазнавши с почетка о судби те државе у зависности од хода међународних ствари у то доба, познао би и унутрашње узроке, који су довели Р^ћчв Посполиту у тако жалостан ноложај. Ту, т. ј. у вези с другим реФормама требало би размотрити и конституцију од 3. маја 1791 год. о којој се не би могло говорити у историји деоба. Најзад и трећи пут у уџбенику треба говорити о том Факту и то у вези с историјом Француске револуције, разматрајући уплив љен на друге земље и заједио с тим уплив пољских ствари на ток ратова Аустрије, Пруске и њихових савезнпка с револуционарном Француском. Појмљиво је да основни Факат треба да буде изложен на једном месту толико потпуно да би се главни смисао његов потпуно могао схватити и без допуних подробности у познијим деловима уџбеника, али из тога што је о једном Факту један пут у уџбенику било већ казано не излази да га други пут не треба никако помињати да би се избегло понављање. Понављањасу не избежна, ако се само не уклањају вештачким путем, а она су осим тога и корисна за ученике пошто се Факти утврђују у њиховој памети и они познају разне стране једног истог догађаја или појава и појимају његово место у разним наралелним нроцесима историје. У последњем одвосу главни посао треба да је на наставнику, а и уџбеник му може тај олакшати посао. Тако извесна покретљивост треба не саио да је у склопу него и у излагању уџбеника. Онет у оскудици или може бити у немогућности налажења бољега термина, под покретљивошћу излагања ја разумем не праволинеј нос г, по којој се иде само иапред, него стална враћања на оно што се прешло. Узмимо за пример геометрију која се излаже у везаном реду теорема, али ни из далека не тако да би свака теорема била само извод из претходног и само основ за потоње. Последњи ред не би одгоговарао стварној вези међу појединим теоремама, која је врло разнолика и не би дао ученицима могућности да комбинују геометријске истине ван дате непокретне консеквентности. Отуд у излагању појединих теорема