Просветни гласник

442

ПРОСВЕТНИ гллсиик

бину Француских парламената, која је и раније поменута у том уџбенику. Таквим понављањима много се боље памте године, особна имена, називи уређења, научни термини, него прегледима по разним табдицама. Понављања друге врсте потребна су ради бољег разумевања Факата који се уче. Препоручујући предазити уџбеник с почетка по епохама а за тим попављати по једнородним стварима иди по земљама, ми смо имади на уму добијање најбољег нојимања и догађаја. Историја борбе немачких кнежева с устаницима ритерима и сељацпма а за тим с императором у првој подовини XVI столећа добиће друкчију светлост ако се * она пређе у вези с историјом реФормације и параделно с догађајима реФормационе енохе у другим земљама, а друкчију кад се она пређе у вези с целом историјом Германије, као један од момената у процесу њеног дробљења на ноједине кнежевине. Не говорећи већ о томе да враћање на познат Факат у другој вези даје могућност да се његово значење појми разнородније, може се и то десити да тек при другом предажењу ученик у опште добије од тога Факта потребан утисак, који при нрвом иојимању тога Факта није произвео. Да поменем да је раније бидо казано о потреби унети у стару историју засебан параграФ о Египту иосле пропасти његове независности, у којем би биди поновљени у општој вези Факти, разбацани у другим деловима уџбеника, или о потреби у таквом уџбенику старе историје једног одељка, у којем би било резимирано све што се тиче кудтурних и подитичких узајмица старога света. У опште поједини параграФИ уџбеника не треба увек да дају ученицима само ново, што је раније било непознато ученицима. На пример, историја реФормације XVI стод. мора бити везана са стањем катодичке цркве и с разним покретима у њој за посдедња два сгодећа иред јављање реФорматора XVI стол. У уџбенику средње историје наравно да ће наћи место и морадно опадање папства и духовнипива, и велики раскод п сабори XV стол. и ВиклеФ и Хус, а у историји појединих земаља за то време ученик ће видети сдучаје иодитичке опозиције иапству од стране појединих владара, а познавање хуманизма у једној од првих.глава уџбеника нове историје даће ученику и неколико Факата за карактеристику нових духовних ствари. И ако су сви ти Факти познати ученику, ништа не смета понављати о њима то што је потребно ради објашњења генезе реФормације, упоредивши их на једном месту и већ у новој вези. Наука није само у уопштеном знању него и у уопштававању знања, не у једном резудтату, него и у методу. Неразумно је и непотребно учити гимназисте методу историјског испитивања, што је специјадна ствар ученог историка, али је потребно поступно га уводити у метод историјског мишљења. Уџбеник треба да даје ученику уопштено т. ј. научно обрађено знање, али кад настане сдучај, уџбеник треба сам да уопштава знање тако рећи пред очима ученика, представљајући им већ познате Факте у новој комбинацији и у новој светлости. Истаћи право